Ученици наше школе заједно са својим наставницима обишли су спомен обиљежја у Слатини и Бошковићима која сјећају на страдање нашег народа за вријеме Другог свјетског рада и за вријеме Отаџбинског рата. Његујемо културу сјећања, да се зло више никада не понови. Вјечна слава свима који су живот дали за слободу!
Други свјетски рат представља највећи и по обиму страдања најтрагичнији оружани сукоб у историји човјечанства. Одиграо се између два блока држава — Сила осовине, на челу са Њемачком и Савезничких снага, на челу са СССР, Великом Британијом и САД. У рату је на разне начине учествовало 2,1 милијарда људи или 96% становништва свијета. Погинуло је 62 милиона људи. Другог маја 1945. пао је Берлин – задње упориште нациста, а савезничке снаге су потписале споразум о прекиду ватре са њемачким представницима 8. маја 1945. године. Тиме је формално завршен Други светски рат у Европи, али су остаци немачких трупа још неколико дана пружали отпор. Тај отпор је у Југославији трајао до 15. маја. Први слободан дан у опустошеној, разореној и рањеној Европи, 9. мај 1945. проглашеном је Даном побједе над Фашизмом, касније и даном Европе.
Дан побједе над фашизмом је прилика да се подсједимо велике побједе коју су државе и народи Европе удружени у антифашистичкој коалицији, изборили против пошасти зване фашизам. Мало је подвига у прошлости који су заслужили поштовање свих демократских снага у свијету и будућих генерација, као што је велика побједа над фашизмом у Другом свјетском рату. Народноослободилачки и партизански покрет у Југославији дао је велики допринос Антифашистичкој коалицији, придружујући се напредном човјечанству у његовој борби за слободу и мир. Зато је 9. мај Дан побједе над фашизмом најбоља прилика да човјечанство, бар на тренутак застане и присјети се најмрачнијег дијела своје историје, времена обиљеженог прогонима, масовним убиствима, рањавањима.
Највећа парада одржава се сваке године 9. маја у Москви, са великим мимоходом више родова војске и прелета авијације. На тој паради се сваки пут покажу и последња постигнућа руске војне технологије али и опрема из Другог свјетског рата.
У Другом свјетском рату страдало је много Срба. Страдали су на разне начине, али највише у бројним логорима који су основани широм Југославије. Највећа од њих је логор Јасеновац. Јасеновац је настао на простору такозване Независне државе Хрватске (НДХ). Изграђен је по угледу на њемачке концентрационе логоре. Имао је више сабиралишта и стратишта, од којих је највеће Доња Градина. Усташке власти су ово стратиште назвали Сабирни и радни логор, а Српски народ га је назвао логор смрти. У њему је на звијерске начине животе изгубило око 700 000 људи, Срба, Јевреја, Рома и антифашиста. Велика страдања Срба била су и на нашим просторима. Усташе су на подручју Бањалуке у селима Драгочај, Шарговац и Мотике извршиле страховите злочин, звјерски убивши за само један дан (без испаљеног метка) 2300 Срба, међу њима много жена и дјеце. Главни разлог овим великим страдањима је фашистичка идеологија, коју је проводила Њемачка и њени савезници.
