Други свјетски рат представља највећи и по обиму страдања најтрагичнији оружани сукоб у историји човјечанства. Одиграо се између два блока држава — Сила осовине, на челу са Њемачком и Савезничких снага, на челу са СССР, Великом Британијом и САД.Однио је више од 50 милиона људских живота. Главни разлог томе је фашистичка идеологија, коју је проводила Њемачка и њени савезници.
Другог маја 1945. пао је Берлин- задње упориште нациста, а савезничке снаге су потписале споразум о прекиду ватре са њемачким представницима 8. маја 1945. године. Тиме је формално завршен Други светски рат у Европи, али су остаци немачких трупа још неколико дана пружали отпор. Тај отпор је у Југославији трајао до 15. маја.
Први слободан дан у опустошеној, разореној и рањеној Европи, 9. мај 1945. проглашен је Даном побједе над Фашизмом, касније и даном Европе.
Народноослободилачки и партизански покрет у Југославији дао је велики допринос Антифашистичкој коалицији, придружујући се напредном човјечанству у његовој борби за слободу и мир.
У Другом свјетском рату страдало је много Срба, на разне начине, велики број у бројним логорима који су основани широм Југославије. Највећи од њих је логор Јасеновац. Настао је на простору тзв. Независне државе Хрватске (НДХ). У концентрационом логору Јасеновац, у стравичним мукама уморено је 700 хиљада мушкараца, жена и дјеце. Највише је убијено Срба, 500000, Рома 40000, Јевреја 33000, дјеце 20000 и око 127000 антифашиста, без обзира на вјеру и нацију.
Дан побједе над фашизмом је прилика да се подсједимо велике побједе коју су државе и народи Европе удружени у антифашистичкој коалицији, изборили против пошасти фашизма.
Зато је 9. мај Дан побједе над фашизмом најбоља прилика да човјечанство, бар на тренутак застане и присјети се најмрачнијег дијела своје историје, времена обиљеженог прогонима, масовним убиствима, рањавањима.
Наши ученици су, као и сваке године, обиљежили овај значајан датум. Положено је цвијеће и упаљене су свијеће на спомен обиљежјима палим борцима Другог свјетског рата, као и палим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата, како у Слатини, тако и у Бошковићима и Друговићима. На овај начин је одата почаст свим борцима, који су за слободу дали оно највредније, свој живот.
За један народ је од суштинске важности да поштује и памти своју историју. Јер, историја нам говори ко смо, даје нам идентитет, поучава нас и усмјерава.