Правилник о дисциплинској одговорности радника и стручних сарадника

На основу члана 131. став (10) Закона о основном васпитању и образовању Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број: 81/22), члана 38. став 2. Посебног колективног уговора за запослене у области образовања и културе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број: 82/22) и члана 24. став (1) тачка 10) Статута ЈУ ОШ „Холандија“, Слатина, Школски одбор ЈУ ОШ „Холандија“, Слатина на сједници одржаној дана 29. 12. 2022. године  д о н о с и  

 

П Р А В И Л Н И К

о дисциплинској одговорности радника

 

I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим Правилником у ЈУ Основној школи „Холандија“, Слатина (у даљем тексту: Школа) уређују се покретање, вођење и застарјелост дисциплинског поступка за утврђивање дисциплинске одговорности због повреда радних обавеза и друга питања од значаја за заштиту радне дисциплине, као и питање материјалне одговорности радника.

Члан 2.

(1) Радник је дужан да се на раду придржава обавеза прописаних законом, колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду, и да своје радне обавезе извршава на начин којим неће онемогућавати или ометати  друге раднике у извршавању њихових радних обавеза.

(2) За повреду радних обавеза радник је одговоран послодавцу, а ако је повредом радних обавеза причињена материјална штета послодавцу или трећим лицима, или је учињено кривично дјело или прекршај, радник је одговоран материјално, односно кривично и прекршајно.

Члан 3.

Одредбе овог Правилника примјењују се на све раднике школе.

 

II ПРАВА И РАДНЕ ОБАВЕЗЕ ОБАВЕЗЕ РАДНИКА

Члан 4.

(1) Радник има обавезе утврђене Законом о раду („Службени гласник Републике Српске“, број 1/16,66/18 и 119/21) и Закона о основном васпитању и образовању  („Службени гласник Републике Српске“, број 81/22.).

  • Ако радник сматра да му је од стране послодавца  повријеђено право из радног односа, може поднијети захтјев послодавцу да му обезбиједи остваривање тог права у року од 30 дана од дана сазнања за повреду права, а најдаље у року од три мјесеца од дана учињене повреде.
  • У случају захтјева радника, директор или орган управљања обавезан је дати писмени одговор у року од 30 дана од дана подношења, а ако у том року не одлучи, сматраће се да је захтјев прихваћен.
  • У случају повреде права радника прије тражења заштите код надлежног суда, радник и послодавац радни спор могу ријешити споразумом или арбитражом уз учеше Агенције за мирно рјешавање радних спорова.
  • Право на подношење приједлога за мирно рјешавање радног спора пред Агенцијом за мирно рјешавање радних спорова или тужбе пред надлежним судом није условљено претходним обраћањем радника послодавцу за заштиту права.
  • Приједлог за мирно рјешавање радног спора пред Агенцијом за мирно рјешавање радних спорова радник може да поднесе у року од 30 дана од дана сазнања за повреду права, а најкасније у року од три мјесеца од дана учињене повреде.
  • Тужбу пред надлежним судом за заштиту права радник може да поднесе најкасније у року од три мјесеца од дана учињене повреде.
  • Ако се истовремено десет радника или најмање 10% од укупног броја запослених радника обратило послодавцу за заштиту права из радних односа, послодавац је дужан да затражи и и размотри мишљење синдиката или савјета радника ако код послодавца  није успостављен синдикат.

Члан 5.

Поред обавеза утврђених законом и нормативним актима, радник има сљедеће обавезе:

  1. да редовно и на вријеме долази на посао,
  2. да савјесно и уредно извршава послове који су му повјерени,
  3. да се према другим радницима односи коректно и другарски,
  4. да чува имовину школе,
  5. да чува углед школе као васпитно-образовне установе,
  6. да учествује у друштвеној самозаштити,
  7. да се придржава мјера заштите на раду, заштите човјекове средине и околине,
  8. да се придржава мјере противпожарне заштите,
  9. да се стручно усавршава и оспособљава.

III ПОВРЕДА ОБАВЕЗА ИЗ УГОВОРА О РАДУ ОД СТРАНЕ РАДНИКА

Члан 6.

  • Повреду обавезе из уговора о раду радник чини неизвршавањем или немарним, неблаговременим и несавјесним извршавањем радне обавезе.
  • Повреду радне обавезе радник може извршити чињењем или нечињењем.
  • За повреду радне обавезе радник одговара у поступку за утврђивање одговорности.
  • Одговорност за повреду радне обавезе не искључује кривичну, прекршајну и материјалну одговорност.

IV        ВРСТЕ ПОВРЕДА РАДНИХ ОБАВЕЗА

Члан 7.

  • Повреде радних обавеза могу бити:
  1. теже повреде радних обавеза, које су прописане Законом о раду и законима дјелатности,
  2. лакше повреде радних обавеза, које су утврђене Посебним колективним уговором за запослене у области образовања и културе Републике Српске и општима актом послодавца.
  • Тежом повредом радних обавеза сматра се такво понашање радника на раду или у вези са радом којим се наноси озбиљна штета интересима послодавца, као и понашање радника из кога се основано може закључити да даљи рад радника код послодавца не би био могућ.
  • Лакшом повредом радних обавеза сматрају се пропусти у раду и у вези са радом који немају значајније штетне посљедице по послодавца и који се не сматрају тежим повредама радних обавеза.
  • Лакше повреде радних обавеза су:
  1. кашњење на посао и одлазак прије истека радног времена,
  2. некоректан однос према странкама и колегама,
  3. недолазак на посао најмање 10 минута прије почетка часа,
  4. недолазак на дежурство најмање 15 минута прије почетка рада,
  5. кашњење на часове,
  6. неадекватан изглед и неадекватно облачење – супротно Кућном реду школе и Етичком кодексу школе,
  7. недолазак на културне и друге манифестације које репрезентују школу,
  8. неуредно вођење администрације,
  9. пушење у просторијама школе, осим, у за то предвиђеној просторији,
  10. неуредно дежурство,
  11. употреба телефона у приватне сврхе,
  12. изласци са часа или из канцеларије, осим у оправданим ситуацијама,
  13. пуштање ученика са часа прије звучног означавања краја часа,
  14. неодржавање часа редовне, допунске и додатне наставе или слободних активности,
  15. непоштивање утврђеног распореда часова,
  16. недолазак на састанке Наставничког вијећа, Одјељењског вијећа или стручних актива,
  17. неодржавање родитељских састанака,
  18. немаран однос према школској имовини,
  19. некоректан однос према другим радницима, непосредном руководиоцу, родитељима или ученицима,
  20. неблаговремено закључивање оцјена,
  21. недолазак на посао без претходног одобрења или обавјештења директора,
  22. неурдно вођење матичне књиге,
  23. неспремност просторија за рад због слабе чистоће или незагријаност просторија по оцјени и пријави дежурног наставника,
  24. проузроковање штете у мањем обиму,
  25. изазивање свађе на послу,
  26. неблаговремено извршавање донијетих одлука, иако због тога нису наступиле штетне посљедице,
  27. непровођење и неучествовање на такмичењима ученика организованих од стране школе и РПЗ-а,
  28. понављање истог или другог пропуста, у року од једне године, сматраће се тежом повредом радних обавеза.
  • Лакшу повреду радне обавезе утврђује и одговарајућу дисциплинску мјеру изриче директор или лице које он овласти.
  • При изрицању дисциплинске мјере, радник против кога се мјера изриче мора бити саслушан у присуству представника синдиката којем радник припада.

Члан 8.

  • Теже повреде радних дужности су:

а) неостваривање циљева и задатака вапитно-образовног рада,

б) одбијање радника  да извршава своје обавезе одређене уговором о раду и рјешењем о 40-то часовној радној недјељи,

в) одбијање наставника и стручног сарадника да изводи наставу,

г) одбијање наставника и стручног сарадника и осталих радника да оду на комисијски љекарски преглед,

д)крађа, намјерно уништење, оштећење или незаконито располагање средствима школе, као и наношење штете трећим лицима коју је школа дужна да надокнади,

ђ) злоупотреба положаја са материјалним и другим посљедицама за школу,

е) насилно понашање према ученицима, радницима или трећим лицима,

ж)коришћење алкохолних пића или опојних средстава током радног времена,

з) долазак  на посао у алкохолисаном стању или под утицајем опојних средстава,

и)неоправдан изостанак са посла у трајању од три дана у календарској години,

ј) организовање инструктивне наставе за ученике основних школа  и организовање курсева за ученике школе у којој ради,

к) испитивање и оцјењивање ученика супротно важећем Закону о основном васпитању  и образовању и правилницима,

л)довођење непримјерним понашањем и дјеловањем у питање основне моралне вриједности и васпитне улоге школе и просвјетног радника,

љ) организовање ученика у политичке сврхе,

м) изазивање националне и вјерске нетрпељивости,

н) вријеђање на часу или у школи ученика, цијелог одјељења, родитеља ученика или радних колега,

њ) организовање или учествовање у продаји књига или друге робе ученицима,

о) примање било којег облика материјалне користи од ученика, његових родитеља или других лица,

п) онемогућавање контроле стручним савјетницима и инспекцијским органима,

р) уношење оружја у школски простор,

с) сексуално узнемиравање или злостављање ученика,

т) непоштовање радног времена,

ћ)непримјерно понашање према ученицима, омаловажавање и вријеђање ученика,

у) наплаћивање тестова ученицима,

ф) употреба дуванских производа на часу,

х) одавање пословне или службене тајне,

ц) намјерно онемогућавање или ометање других радника да извршавају своје радне обавезе, чиме се ремети процес рада код послодавца,

ч) насилничко понашање према послодавцу, другим радницима и трећим лицима за вријеме рада,

џ) давање нетачних података који су били одлучујући за заснивање радног односа,

ш) насиље на основу пола, дискриминација, узнемиравање и сексуално узнемиравање радника и мобинг и друга тежа повреда радне обавезе утврђена колективним уговором.

  • Уколико радник дође у алкохолисаном стању или постоји сумња да је у школу дошао под утицајем опојних средстава, директор школе дужан је да одмах о томе обавијести надлежну организациону јединицу Министарства унутрашњих послова  и упути радника на љекарски преглед.
  • Директор школе удаљава са рада наставника, стручног сарадника и другог запосленог у школи до окончања дисциплинског поступка:

(а) ако је затечен у вршењу радњи за које се основано сумња да представљају кривично дјело или да угрожавају имовину веће вриједности,

(б) ако утврди да је дошао под утицајем алкохола или опојних средстава,

(в) ако се насилнички понаша према ученицима, радницима школе и трећим лицима и

(г) ако је против радника покренут кривични поступак за дјела учињена против достојанства личности, морала, службене дужности, полног интегритета, злостављања дјетета, полног и другог насиља над дјететом или малољетним лицем.

  • Ако директор не поступи сагласно ставу 3. овог члана, наставника, стручног сарадника, васпитача или другог радника удаљава министар, у року од 15 дана од дана достављања обавјештења, при чему се разматра и кажњава поступак директора.

V ДИСЦИПЛИНСКЕ МЈЕРЕ

   Члан 9.

  • За тежу повреду радних обавеза и радне дисциплине раднику се може изрећи једна од сљедећих дисциплинских мјера:
  1. новчану казну у висини до 20% основне плате радника, за мјесец у коме је новчана казна изречена, у трајању од једног до три мјесеца,
  2. писмено упозорење са најавом отказа уговора о раду под условом да радник у наредном року од 6 мјесеци не учини повреду радне обавезе или непоштовање радн едисциплине,
  3. престанак радног односа,
  • За лакшу повреду радних обавеза и радне дисциплине раднику се може изрећи једна од сљедећих дисциплинских мјера:
  1. писмено упозорење,
  2. новчана казна у висини 10% основне плате радника, за мјесец у којем је новчана казна изречена,
  3. престанак радног односа.

VI ОДЛУЧИВАЊЕ О ОДГОВОРНОСТИ РАДНИКА ЗА ЛАКШЕ ПОВРЕДЕ

Члан 10.

О одговорности радника за лакше повреде радне обавезе одлучује директор школе на основу властитопг сазнања или на основу усмене или писмене пријаве.

Члан 11.

  • Усмену или писмену пријаву за лакшу повреду радних обавеза наставног особља подноси педагог школе или дежурни наставник.
  • Усмену или писмену пријаву за лакшу повреду радних обавеза ваннаставног особља подноси дежурни наставник или било који наставник.
  • Директор је дужан да утврди основаност пријаве о лакшој повреди.

Члан 12.

Ако директор школе утврди да је радник начинио пропуст у раду или у вези са радом који се сматра лакшом повредом радних обавеза, писмено ће га упозорити на такво  понашање, па уколико радник, и поред  тог упозорења понови исти или други пропуст, такво поновљено понашање сматраће се тежом повредом радних обавеза због којег му се може отказати уговор о раду.

Члан 13.

  • Уколико директор школе утврди да је радник починио лакшу  повреду радне обавезе осим писменог упозорења може му изрећи и новчану казну у износу од 10% плате за мјесец у коме је пропуст направљен.
  • Прије изрицања било које од мјера за лакшу повреду радне обавезе директор школе дужан је саслушати радника. Умјесто саслушања директор од радника може тражити писану изјаву.

Члан 14.

  • Изрицање дисциплинске мјере за лакшу повреду радне обавезе врши се у року од 15 дана од дана сазнања за повреду или три мјесеца од дана настанка повреде.

Члан 15.

  • Радник коме је изречена дисциплинска мјера за лакшу повреду радних обавеза може уложити приговор Школском одбору у року од 15 дана од дана пријема одлуке. Приговор одлаже извршење мјере, а одлука Школског одбора је коначна.

VII ОДЛУЧИВАЊЕ О ОДГОВОРНОСТИ РАДНИКА ЗА ТЕЖЕ ПОВРЕДЕ

Члан 16.

О одговорности радника за теже повреде радне обавезе одлучује дисциплинска комисија, а коначну одлуку доноси директро школе.

VIII ДИСЦИПЛИНСКИ ПОСТУПАК

Члан 17.

  • Иницијативу за покретање дисциплинског поступка може дати сваки радник и непосредни руководилац који има сазнања о учињеној повреди радне обавезе.
  • Иницијатива за покретање дисциплинског поступка подноси се у писаној форми и мора бити образложена и поткријепљена доказима.

Члан 18.

Дисциплински поступак покреће се захтјевом који треба да садржи: име и презиме радника који је учинио повреду радне обавезе, радно мјесто, занимање и друге потребне податке, чињенични опис повреде радне обавезе, вријеме, мјесто и начин извршења, врсту и правну квалификацију повреде радне обавезе, посљедице учињене повреде, податке о причињеној штети, доказ за наводе из захтјева и друго.

Члан 19.

  • Дисциплински поступак против радника који је учинио повреду радне обавезе покреће непосредни руководилац или лице које он овласти.
  • Поступак утврђивања одговорности за теже повреде радних обавеза и дужности спроводи дисциплинска комисија.
  • Дисциплинску комисију чине три члана, од којих један мора бити из реда синдиката којем радник припада.
  • Чланове дисциплинске комисије именује управни, односно Школски одбор из реда  запослених, осим представника синдиката, које именује надлежни орган синдиката.
  • У изузетним случајевима, када радник није члан синдиката, све чланове Дисциплинске комисије именује управни, односно Школски одбор из реда запослених.
  • Дисциплинску комисију именује орган управљања у року од 60 дана од дана учињене повреде.

Члан 20.

  • Лице овлашћено за покретање дисциплинског поступка дужно је поднијети захтјев у року од три мјесеца од дана сазнања, а најкасније у року од шест мјесеци од учињене повреде радне обавезе.
  • Прије покретања дисциплинског поступка против радника, директор је обавезан да га саслуша уз присуство предсједника синдикалне организације или члана синдиката којег он овласти.
  • Рјешење о покретању дисциплинског поступка заједно са комплетним предметом и свим прилозима обавезно се доставља раднику, дисциплинској  комисији и синдикалној организацији.
  • Дисциплинска комисија ради у пуном саставу, а одлуке доноси већином гласова.
  • Раднику против кога је покренут дисциплински поступак органи који воде поступак обавезни су омогућити приступ свој потребној документацији, као и присуство сједницама на којима се расправља о дисциплинској одговорности.
  • Против захтјева радник може уложити приговор Комисији у року од 8 дана од дана његовог пријема.
  • Дисциплинска комисија је дужна у року од осам дана од дана пријема одлчучити о приговору.
  • Одлука комисије по приговору је коначна.

Члан 21.

  • По пријему захтјева, предсједник дисциплинске комисије позива подносиоца захтјева, радника против кога се води дисциплински поступак, представнике синдиката, свједоке и друга лица за утврђивање дисциплинске одговорности.
  • Позив мора бити уручен осам (8) дана прије одржавања расправе.
  • Расправом руководи предсједник дисциплинске комисије, који даје и одузима ријеч, поставља питања, тражи објашњења, а након тога даје ријеч члановима дисциплинске комисије.
  • Расправа ће се одложити ако не постоји доказ да је позив уручен, односно ако је радник оправдано спријечен да дође на расправу, а тада се одређује нови термин одржавање расправе.
  • О току расправе води се записник.

Члан 22.

  • Дисциплинска комисија, након спроведеног поступка и утврђеног чињеничног стања, предлаже директору да обустави поступак ако је наступила застара за покретање и вођење поступка.
  • У случају да дисциплинска комисија након спроведеног поступка утврди да радник није одговоран, ослобађа га одговорности.
  • Ако Дисциплинска комисија након спроведеног поступка утврди да је радник одговоран због учињене повреде радне обавезе, предлаже директору да изрекне једну од сљедећих дисциплинских мјера:
  • писмено упозорење,
  • новчану казну, у висини до 20% основне плате радника за мјесец у којем је новчана казна изречена, у трајању од три мјесеца, која се извршава обуставом од плате, на основу одлуке послодавца о изреченој мјери и
  • престанак радног односа.
  • Дисциплинска комисија може предложити директору да раднику за тежу повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине, у смислу става (3), тачке 2) и 3) овог члана, ако сматра да постоје олакшавајуће околности или да повреда радне  обавезе, односно непоштовања радне дисциплине, није такве природе да раднику треба да престане радни однос, умјесто отказа уговора о раду, изрекне једну од сљедећих мјера:
  • новчану казну у висини до 20% основне плате радника за мјесец у коме је новчана казна изречена у трајању од три мјесеца, која се извршава обуставом од плате, на основу одлуке дисциплинске комисије о изреченој мјери и
  • писмено упозорење са најавом отказа уговора о раду, у којем се наводи да ће послодавац раднику отказати уговор о раду без поновног упозорења, ако у  наредном року од шест (6) мјесеци учини повреду радне обавезе или непоштовања радне дисциплине.
  • Ако радник учини пропуст у раду или у вези са радом који се сматра тежом повредом радних обавеза, у смислу члана 35. став (2) Посебног колективног уговора за запослене у области образовања и културе Републике Српске, на  приједлог дисциплинске комисије  директор ће га писмено упозорити на такво понашање или изрећи мјеру из става (3) тачка 1) и 2) овог Правилника, па уколико радник, и поред тог упозорења, понови исти или други пропуст, у року од једне године, такво поновљено понашање сматраће се тежом повредом радних обавеза због које послодавац може отказати уговор о раду.

Члан 23.

Окривљени радник има право да узме браниоца или може одлучити да га заступа синдикална организација.

Члан 24.

  • Расправа пред Комисијом почиње читањем захтјева, послије чега се окривљени радник позива да се изјасни о наводима у пријави.
  • Свједоци не присуствују расправи док окривљени радник даје изјаву.
  • Свједоци дају појединачно изјаве против окривљеног радника.
  • Ако је потребно може се извршити суочење између окривљеног радника и свједока.
  • Послије свједока, саслушавају се вјештаци ако их има, читају списи, проводе докази остало што је потребно да се утврди истина.
  • На крају расправе окривљени радник има право да да своју завршну ријеч – одбрану.

Члан 25.

Бранилац окривљеног ( ако радник има браниоца) има право да учествује у раду  дисциплинске комисије у току цијелог поступка, поставља питања свим учесницима распаве, да предлаже доказе, износи одбрану и изнесе завршну одбрану.

Члан 26.

Послије завршне одбране, ако је била, предсједник објављује да је расправа завршена односно да је јавна расправа закључена.

Члан 27.

  • Одлука о одговорности радника доставља се раднику у писаном облику.
  • Одлука из претходног става доставља се подносиоцу захтјева и организацији синдиката ако је радник члан синдиката.

Члан 28.

Одлука о одговорности радника садржи:

1) увод,

2) изреку,

3) образложење и

4) поуку о правном лијеку.

Члан 29.

  • На првостепену одлуку радник против којег се водио дисциплински поступак и подносилац захтјева могу поднијети жалбу другостепеном органу, односно управном или Школском одбору у року од 15 дана од дана пријема одлуке.
  • Жалба одлаже извршење одлуке, а одлука другостепеног органа је коначна.

Члан 30.

  • Предсједник Школског одбора по пријему жалбе исту доставља синдикалној организацији, ако је радник члан синдиката, да о истој да своје мишљење.
  • Организација синдиката може дати своје мишљење у року од 8 дана.
  • По истеку рока из претходног става предсједник Школског одбора заказује сједницу на којој ће се одлучивати по жалби.
  • О заказивању сједнице из претходног става обавјештава се радник који је уложио жалбу, бранилац ако га има, синдикат, ако је радник члан синдиката и подносилац захтјева.

Члан 31.

  • Покретање поступка за утврђивање одговорности радника застаријева у року од три мјесеца од дана када је повреда учињена , односно од дана сазнања за повреду, а најдаље у року од 6 мјесеци од дана када је повреда учињена.
  • Вођење поступка застаријева протеком 6 мјесеци од дана покретања поступка за утврђивање одговорности радника.
  • Извршењу изречене мјере за повреду радне обавезе не може се приступити ако је протекло више од два мјесеца од дана коначне одлуке којом је мјера изречена.

Члан 32.

  • Одлука по жалби саопштава се на сједници а писмени отправак доставља се раднику и подносиоцу захтјева у року од 8 дана од дана подношења.
  • У одлуци се наводи и поука о правном лијеку, тј. да радник или подносилац захтјева може у року од 8 дана покренути спор пред надлежним судом.

IX ИЗВРШАВАЊЕ ИЗРЕЧЕНИХ МЈЕРА

Члан 33.

Дисциплинска мјера се извршава кад одлука о изрицању мјере буде коначна.

Члан 34.

Новчана казна извршава се тако што се раднику обуставља износ у висини до 20% основне плате за мјесец у којем је новчана казна изречена, у трајању  до три мјесеца.

Члан 35.

Мјера престанка радног односа извршава се тако што  се радник разрјешава даном коначности одлуке и са тим даном му престаје радни однос.

X УДАЉЕЊЕ РАДНИКА СА РАДА

Члан 36.

  • Ако је радник затечен у вршењу радњи за које се основано сумња да предствљају кривично дјело,тежу повреду радне обавезе или радњи које угрожавају имовину веће вриједности, послодавац га може удаљити с рада и прије отказивања уговора о раду.
  • Удаљење радника са рада може трајати најдуже до три мјесеца, у којем року је послодавац дужан да одлучи о одговорности радника.
  • Ако је против радника покренут кривични поступак, удаљење радника траје до окончања кривичног поступка, ако послодавац другачије не одлучи.
  • Радник коме је одређен притвор удаљује се са рада од првог дана притвора, док притвор траје.

Члан 37.

По истеку удаљења из члана 49. став (2) Посебног колективног уговора послодавац је дужан да радника врати на рад или да му откаже уговор о раду ако за то постоје оправдани разлози из члана 179. Закона о раду.

Члан 38.

  • За вријеме привременог удаљења радника са рада, у смислу члана 49. Посебног колективног уговора, раднику припада накнада плате у висини 50% основне плате коју би остварио да је на раду.
  • Накнаду плате за вријеме привременог удаљења са рада, у смислу члана 49. Посебног колктивног уговора, исплаћује послодавац, уз право на  регресни захтјев од органа који је покренуо кривични поступак , односно одредио притвор.

Члан 39.

Раднику који је био привремено удаљен са рада, у смислу члана 49. Посебног колективног уговора, припада разлика између износа накнаде плате примљене на основу члана 51. став (1) Посебног колективног уговор и пуног износа плате, и то:

  • ако кривични поступак против њега буде обустављен правоснажном одлуком, или ако правоснажном одлуком буде ослобођен оптужбе, или је оптужба против њега одбијена, али не због ненадлежности, на терет органа који је покренуо кривични поступак, односно одредио притвор.
  • ако раднику не престане радни однос због учињене теже повреде радне дужности, на терет послодавца.

XI МАТЕРИЈАЛНА ОДГОВОРНОСТ

Члан 40.

Радник одговара материјално за штету коју намјерно или из крајње непажње проузрокује школи на раду или у вези са радом.

Члан 41.

  • Сваки радник који сазна да је учињена штета школи дужан је да исту пријави у року од 24 часа од сазнања директору.
  • Настанак штете пријављује се писмено или усмено.

Члан 42.

  • На основу личног сазнања или поднесене пријаве директор покреће поступак за накнаду штете и утврђивање висине штете.
  • Поступак за утврђивање штете покреће се захтјевом.
  • Захтјев из претходног става садржи:
  • податке о штети,
  • податке о раднику који је проузроковао штету,
  • докази којим се утврђује постојање штете и
  • висину штете.

Члан 43.

  • Ако радник намјерно или из крајње непажње проузрокује материјалну штету, дужан је да је надокнади.
  • Ако се висина штете не може утврдити у тачном износу, њена се висина утврђује у паушалном износу од стране комисије коју именује директор или лице  које он овласти.
  • Ако штету проузрокује више радника, сваки од њих одговара за дио штете који је проузроковао, а ако се не може утврдити дио штете коју је проузроковао сваки поједини радник, сматра се да су сви подједнако одговорни и штету надоканђују у једнаким дијеловима.
  • Ако је више радника проузроковало штету кривичним дјелом, за штету одговарају солидарно.
  • Ако се не може утврдити тачан износ накнаде штете, или ако би утврђивање њене висине проузроковало несразмјерне трошкове, висина накнаде штете утврђује се у паушалном износу.
  • Уколико је проузрокована штета знатно већа од утврђеног паушалног износа наканде штете, послодавац може захтијевати наканаду у висини пуног износа проузроковане штете.
  • У раду комисије учествује и представник синдиката којем радник припада.
  • Радник који на раду или у вези са радом причини материјалну штету школи може се ослободити плаћања накнаде на штету ако би тиме била угрожена егзистенција радника и његове породице и у другим случајевима утврђеним појединачним колективним уговором или правилником о раду.

Члан 44.

  • За штету коју радник на раду или у вези са радом причини трећим лицима, радник и послодавац одговарају солидарно.
  • Послодавац, који у складу са ставом 1. овог члана надокнадио штету трећем лицу има право да захтијева да му радник надокнади исплаћени износ.

Члан 45.

  • Радник има право на накнаду штете од послодавца коју претрпи на раду или у вези са радом, осим ако је штета настала његовом кривицом или крајњом непажњом.
  • Ако се између послодавца и радника не постигне сагласност о видсини и начину накнаде штете, оштећена страна своје право на накнаду штете остварује путем надлежног суда, у складу са законом.

XII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 46.

Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од дана обајвљивања на огласној плочи школе.

Члан 47.

Овај Правилник се мијења на начин и поступком његовог доношења.

Члан 48.

Ступањем на снагу овог Правилника престаје да важи Правилник о дисциплинској и материјалној одговорности наставника, стручних сарадника и осталих радника ЈУ ОШ „Холандија“, Слатина, број: 323/2021 од дана 24. 03. 2021. године.

Број: 1226/22

Датум: 29. 12. 2022. године                                                                                               

Предсједник Школског одбора

                                                                                                         Јелена Михаљчић