Први дан школе

Први дан септембра је у Слатини у знаку почетка школске године, и то у нешто другачијој атмосфери него икад досад.

Школа спремно дочекује ђаке и почетак наставе онако како је предвиђено за ово вријеме док траје пандемија короне. Све просторије су прописно дезинфиковане и прилагођене за нормално одвијање наставног процеса. Радници школе строго воде рачуна о коришћењу заштитних маски и дезинфикационих средстава.

Ученици, жељни школе и свих радости који иду уз то, на вријеме су стали у ред са маскама на лицу. Послије директорове добродошлице и жеље за срећан почетак школске године, са својими учитељима и одјељењским старјешинама су одлазили у учионице.

Недостајао је уобичајен дјечији жагор, али зато су били срећни што су опет у школским клупама и са својим друговима.

Свим учитељима и просвјетним радницима желимо срећан и успјешан почетак ове школске године!

ЕВРОПСКИ ДАН ЈЕЗИКА

Да ли сте знали да постоји држава у којој се говори око 850 језика?

Знате ли да у једном европском језику постоји чак 13 начина да изговорите глас „o”, као и да постоји земља у којој можете користити банкомат на латинском језику?

Овим и осталим занимљивим чињеницама отпочели смо наше дружење у холу Школе, а поводом обиљежавања Европског дана језика. Овај пут одлучили смо да  своја сазнања о страним језицима и културама других земаља проширимо кроз забавне активности, истраживачки  и тимски рад. Промовисали смо овај догађај кроз игру и квиз. Ученици су у паровима, групама или појединачно имали прилику да се такмиче у Језичком и граматичком квизу, те у играма као што су Оштро око, Записи из живота, асоцијације, понуђени одговори и слично. Учесницима су уручене и симболичне награде. Такође, ученици су на креативан начин, кроз цртеже, ријечи, поруке и цитате, изнијели своје виђење овог догађаја. Радове ученика изложили смо у холу Школе. Упозорили смо и на опасност изумирања многих језика.

Наше дружење завршили смо закључком да је језичка разноликост неизмјерно богатство, међутим, глобализација је довела до заступљености неколико доминантних језика, док многим другим пријети изумирање.

Стога, његовање језичке разноликости и очување језичке баштине није важно само ради промовисања културне различитости и толеранције, већ и како би се спријечила опасност од изумирања готово половине свјетских језика чиме би људска популација изгубила непроцјењиво богатство.

ДАН ПОБЈЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

И ове године су ученици наше школе обиљежили 9. мај – Дан побједе над фашизмом. Обишли су Старо партизанско гробље и безименим јунацима запалили свијеће и уредили надгробне споменике.  Положено је и цвијеће заједно са предсједником  Борачке организације господином  Милом Пећанцем, који је ученицима одржао и пригодну бесједу.

Ученици су затим обишли и Спомен-обиљежје бораца отаџбинског рата.  Цвијећем, паљењем свијећа и минутом ћутања одали смо почаст борцима који су дали оно највредније – свој живот за слободу нашег народа.

Извјештај са Општинског такмичења из Српског језика и Физике

Општинско такмичење из предмета Српски језик и Физика одржано је у ЈУ ОШ „Десанка Максимовић“, у Трну, 10. 3. 2018. године, са почетком у 10 часова. Нашу школу су представљали сљедећи ученици:

  – из предмета Српски језик: Марко Будиша, ученик VII1 разреда,

  – из предмета Физика: Адријана Лазић, ученица VIII1 разреда,

                                                          Тина Савић, ученица IX  разреда.

            Постигнути су ови резултати:

  –  Ученица IX разреда из ПО Бошковићи Тина Савић освојила је 1. мјесто из Физике у категорији деветих разреда.

  – Ученица VIII1 разреда из Слатине Адријана Лазић освојила је 2. мјесто из Физике у категорији осмих разреда.

  – Ученик VII1 разреда Марко Будиша из Слатине освојио је 4. мјесто из Српског језика.

Честитамо нашим ученицима на освојеним резултатима и желимо им што више успјеха у даљним такмичењима!

ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА

Генерална скупштина УНЕСКО-а прокламовала је 1999. године Дан матерњег језика, као сјећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

Чланице Организације уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско-а) данас, 21. фебруара, обиљежавају Међународни дан матерњег језика, у циљу промовисања језичке културе и разноврсности, као и мултилингвизма, са идејом о очувању националног идентитета, а која се највише заснива на развијању матерњег језика и културе.

Ми ове године, 2018. обиљежавамо 150 година од рођења једног од највећих српских пјесника  Алексе Шантића, рођеног 1868. године у Мостару гдје је провео читави свој живот. У циљу развијања националне свијести, Шантић оснива  Српско пјевачко друштво „Гусле“ и покреће књижевни часопис „Зора“. У његовој поезији најјаче се истиче осјећање „жарке љубави према своме народу“, затим понос на јуначку прошлост, као и протест против мучне садашњости, али и вјера у бољу будућност до које ће се доћи кроз борбу и побједу представљену  васкрслом прошлошћу. Најпознатије његове пјесме су: „Остајте овдје“, „Претпразничко вече“, „Што те нема?“, „Вече на шкољу“,„О,класје моје“,„Емина“, „Моја отаџбина“,„Ми знамо судбу“,„Ковач“ и многе друге.

Вук Стефановић Караџић, просвјетитељ који је заједно са Доситејем Обрадовићем поставио најважније темеље модерне српске културе, истиче да је матерњи језик најдрагоцјеније благо једног народа.Обим и смисао цјелокупног свог рада Вук Караџић је језгровито и јасно објаснио ријечима: „Код свакога су народа најсветије ове три ствари: закон, језик и обичаји; тим се народи један с другим рођакају и један од другог разликују.“ Године 1816, у првом издању Српског рјечника, Вук још јасније одређује улогу народног језика: „Он нам је једино средство којим лакше, извјесније и скорије ка нашем општем просветљењу и усавршењу можемо доћи.“

Дакле, још један велики јубилеј обиљежавамо у овој 2018. години. Тачно прије 200 година, односно 1818. Вук Стефановић Караџић у Бечу издаје први „Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма“ који садржи око 27000 ријечи. Вук је све те ријечи  чуо у народном говору. Грађу за „Рјечник“ почео је да скупља три године раније на наговор словеначког слависте и лингвисте Јернеја Копитара. „Рјечник“ је био један од најважнијих корака у борби за језик јер је постављао за основу књижевног језика чисти народни језик. У „Рјечнику“ су први пут испоштоване гласовне промјене, а прикључена му је и „Граматика српскога језика“ коју је касније на њемачки језик превео Јакоб Грим. Издаје и богат „Предговор српском Рјечнику“ указујући на потребу да Срби напокон могу да пишу по правилима, а не како коме падне на памет.

Ријечи у Рјечнику су акцентоване по нормама које су и данас у употреби. Из старе азбуке преузео је 24 слова, а уводи шест нових: Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ и Џ. У овом издању „Рјечника“ нема слова Х. Вук је био за то да се оно избаци из азбуке јер је тврдио да се тај глас и не појављује у српском језику па је писао аљина, ајдук. Примијенио је Аделунгово правило: „Пиши као што говориш, читај као што је написано“.

Ријечи у Рјечнику на латински и њемачки језик је превео Јернеј Копитар.

ПРОСЛАВИЛИ СМО ШКОЛСКУ СЛАВУ У ЗНАКУ ЈУБИЛЕЈА!

Школска слава, Свети Сава је и ове године прослављена на достојанствен начин. Ученици наше школе су заједно са својим наставницима припремили богат културно-умјетнички програм. Живот и дјело Светог Саве су дочарани кроз музику, драму и рецитације. Свечани програм је одржан у ПО Бошковићи у петак, 26.01.2018. године. Свечани програм је  у ПО Друговићи одржан у суботу, 27.01.2018. године, након чега је слиједило дружење ученика и њихових родитеља, учитеља и многобројних гостију, за које је припремљена закуска. Централна свечаност одржана је у школи у Слатини у понедјељак, 29.01.2018. године. У централној школи је уприличен и свечани ручак за многобројне званице и све раднике школе. Међу званицама су били представници локалне власти, као и представници институција значајних за живот и рад Школе. Ту су били и многобројни пријатељи Школе, као и уважени пензионери нашег колектива. Директор Школе се гостима обратио пригодним говором, који овога пута објављујемо.

Школа и школство на нашем подручју има дугу и богату традицију. Ријетко која школа се може похвалитити јубилејима које ми обиљежавамо у овој 2018. години. Школа у Бошковићима обиљежава 50, школа у Слатини 105 година свог постојања. Једна од најстаријих школа у Републици Српској је школа у Друговићима која ове године прославља свој 150. рођендан. Јубилеје смо почели обиљежавати на врло успјешан начин. Захваљујући разумијевању начелника Општине и његовој несебичној помоћи, ентеријер школе у Слатини је реновиран, замијењена је унутрашња столарија и уређена просторија за родитеље, те набављена интерактивна табла која треба да оплемени рад мојих колега и олакша ученицима усвајање наставних садржаја. Захваљујући средствима добијеним од Министарства просвјете и културе, санирали смо дио водоводне мреже и тиме ријешили дугогодишњи проблем губитка воде. Средствима УНДП-а и наше општине, на прољеће ћемо изградити комбиновано асфалтно игралиште у Бошковићима.                                                                                                                                            

Намјера нам је да обиљежавање јубилеја завршимо санацијом школског објекта у Друговићима. Објекат је изграђен шездесетих година прошлог вијека. Претрпио је земљотрес и уз минималне санације још увијек користи. Данас је то стара дотрајала грађевина, готово неупотребљива и неусловна. Санација школе је пријеко потребна, а у санираном објекту наставу би похађали и ученици које за сад родитељи уписују у школу у Хрваћане.

Народ каже, једна фотографија вриједи више од хиљаду ријечи, а ја бих додао да наша дјела вриједе више од милион ријечи. Удружимо своје снаге, жеље и вољу и заједничким активностима, учинимо да наша дјела остану као свједок у аманет генерацијама које долазе. Могућности имамо, само треба да их усмјеримо у правом смјеру и ка правом циљу.           

Ја вјерујем у себе, али и у добру сарадњу са Вама.

Вријеме ће показати да смо исправно размишљали и још квалитетније радили.

Управо о времену и свевременим вриједностима говори и данашња слава.

Говорити о животу и дјелу Растка Немањића у једном наступу је немогуће. Његова величина и вриједности су као времеплов, бесмртне кроз све вијекове иза нас.

На нама, обичним смртницима, је да проширимо и продужимо идеју Светосавља у наредне вијекове. Свети Сава на путу Светосавља нас учи да праштамо, али и да молимо за опрост, да се миримо,  да уважавамо једни друге без обзира на наше разноликости. Учи нас да поштујемо друге, али и себе.

Ношени идејом Светосавља ни ми, просвјетни радници, нити наши ученици не тражимо ништа друго, већ да нам помогну они који могу, да нам опросте они који требају и подрже они који хоће, не ради нас, већ зарад наших ученика и њихове будућности јер овакви мали и млади, чедни и беспријекорни заслужују само најбоље.

Помозимо им да то и добију, јер ми то можемо, хоћемо и морамо.

С поносом могу да кажем да моје колеге свакодневно раде на развоју и напредовању свих наших ученика, без обзира на њихове особености и разноликости. И зато сам им јако захвалан.

На крају, желим да захвалим свима онима који нас подржавају свих ових година, свима онима који разумију наше потребе и проблеме, свима онима који имају племениту душу и храброст да нам помогну кад нам затреба.

Свакако, и у наредном периоду очекујемо да нам помоћ буде још чешћа и снажнија.

Фотографије са прославе можете погледати у ГАЛЕРИЈИ.

ПОСЈЕТА ФЕСТИВАЛУ НАУКЕ

У уторак, 14. 11. 2017. године, двадесет и два  ученика подручног одјељења у Бошковићима  посјетила су организовано Фестивал науке у бањалучком Дому омладине у пратњи наставнице Мирјане Тарлаћ. На занимљив начин представници факултета Универзитета у Републици Српској као и средњих школа, представили су разне експерименте и демонстрације из разних области науке. Паметна лутка за усавршавање студената медицине, експерименти из физике и хемије, биолошке збирке, математичке слагалице и наочаре које уводе кориснике у чудесан свијет виртуелне реалности само су неки од садржаја у којима су учествовали наши ученици. Посјету Фестивалу науке искористили смо као допуну настави  и начин да се наука приближи ученицима, те да се код њих подстакне знатижеља, креативност и самосталност.