ОБАВЈЕШТЕЊЕ!

Због погоршане епидемиолошке ситуације у Републици Српској. Републички штаб за ванредне ситуације Републике Српске је 21.03.2021. године, на својој 73. сједници донио Закључак о спровођењу мјера за реаговање на појаву болести изазване вирусом корона (COVID-19) у Републици Српској којим се обуставља васпитно-образовни рад у просторијама основних и средњих школа у Републици Српској у периоду од 22. марта до 29. марта 2021. године. Наведеним Закључком обуставља се настава и организовање проширеног програма у просторијама основних и средњих школа у Републици Српској, ради превентивног дјеловања и спречавања ширења вируса корона (SARS-CoV-2) и COVID-19 болести, у периоду од 22. марта до 29. марта 2021. године.

Настава ће се реализовати путем апликације Teams према устаљеном распореду часова.

Повратак у школске клупе

Републички штаб за ванредне ситуације донио je данас, на 61. сједници у Бањалуци, Закључак о одвијању васпитно-образовног рада у просторијама основних и средњих школа у Републици Српској, а у њему је наведено да се настава, све спортске и друге активности школске дјеце и омладине, организовање проширеног програма (продужени боравак и јутарње чување), од 2. новембра 2020. године, настављају у просторијама основних и средњих школа у Републици Српској, у складу са Закључком Владе Републике Српске број 04/1-012-2-2184/20 од 17.08.2020. године и Планом организовања рада основних и средњих школа и ђачких домова у школској 2020/2021. години за вријеме трајања пандемије вируса корона (Sars-COV2) од 24.08.2020. године.
Све васпитно-образовне установе и градски/општински штабови за ванредне ситуације јединица локалне самоуправе у Републици Српској, у складу са епидемиолошком ситуацијом, у наредном периоду, могу Министарству просвјете и културе доставити приједлог за обустављање наставе у основним и средњим школама.
Приједлог за обустављање наставе може да обухвата све школе на подручју одређене јединице локалне самоуправе или само одређене школе са или без подручних одјељења.

Први дан школе

Први дан септембра је у Слатини у знаку почетка школске године, и то у нешто другачијој атмосфери него икад досад.

Школа спремно дочекује ђаке и почетак наставе онако како је предвиђено за ово вријеме док траје пандемија короне. Све просторије су прописно дезинфиковане и прилагођене за нормално одвијање наставног процеса. Радници школе строго воде рачуна о коришћењу заштитних маски и дезинфикационих средстава.

Ученици, жељни школе и свих радости који иду уз то, на вријеме су стали у ред са маскама на лицу. Послије директорове добродошлице и жеље за срећан почетак школске године, са својими учитељима и одјељењским старјешинама су одлазили у учионице.

Недостајао је уобичајен дјечији жагор, али зато су били срећни што су опет у школским клупама и са својим друговима.

Свим учитељима и просвјетним радницима желимо срећан и успјешан почетак ове школске године!

ЕВРОПСКИ ДАН ЈЕЗИКА

Да ли сте знали да постоји држава у којој се говори око 850 језика?

Знате ли да у једном европском језику постоји чак 13 начина да изговорите глас „o”, као и да постоји земља у којој можете користити банкомат на латинском језику?

Овим и осталим занимљивим чињеницама отпочели смо наше дружење у холу Школе, а поводом обиљежавања Европског дана језика. Овај пут одлучили смо да  своја сазнања о страним језицима и културама других земаља проширимо кроз забавне активности, истраживачки  и тимски рад. Промовисали смо овај догађај кроз игру и квиз. Ученици су у паровима, групама или појединачно имали прилику да се такмиче у Језичком и граматичком квизу, те у играма као што су Оштро око, Записи из живота, асоцијације, понуђени одговори и слично. Учесницима су уручене и симболичне награде. Такође, ученици су на креативан начин, кроз цртеже, ријечи, поруке и цитате, изнијели своје виђење овог догађаја. Радове ученика изложили смо у холу Школе. Упозорили смо и на опасност изумирања многих језика.

Наше дружење завршили смо закључком да је језичка разноликост неизмјерно богатство, међутим, глобализација је довела до заступљености неколико доминантних језика, док многим другим пријети изумирање.

Стога, његовање језичке разноликости и очување језичке баштине није важно само ради промовисања културне различитости и толеранције, већ и како би се спријечила опасност од изумирања готово половине свјетских језика чиме би људска популација изгубила непроцјењиво богатство.