9. МАЈ-ДАН ПОБЈЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

Други свјетски рат представља највећи и по обиму страдања најтрагичнији оружани сукоб у историји човјечанства. Одиграо се између два блока држава — Сила осовине, на челу са Њемачком и Савезничких снага, на челу са СССР-ом, Великом Британијом и САД-ом.У рату је на разне начине учествовало 2,1 милијарда људи или 96% становништва свијета. Погинуло је 62 милиона људи. То вријеме је било обиљежено прогонима, масовним убиствима, разарањима. Зато и не чуди што је први слободни дан у ратом опустoшеној, разореној и рањеној Европи – 9. мај 1945. године – проглашен Даном побједе над фашизмом, касније и Даном Европе. Народноослободилачки и партизански покрет Југославије дао је велики допринос антифашистичкој коалицији, придружујући се напредном човјечанству у њиховој борби за слободу и мир.

Наши ученици су, као и сваке године, обиљежили овај значајан датум. Положено је цвијеће и упаљене су свијеће на Партизанском гробљу у Слатини. Ученицима се обратио господин Миле Пећанац, предсједник Борачке организације бораца Другог свјетског рата.  Исти помен је направљен и на Спомен обиљежју Милану Радману и палим борцима Другог свјетског рата у дворишту ПО Бошковићи, као и на спомен-обиљежју у Друговићима. Овај дан смо се  присјетили и жртава отаџбинског рата и одали им почаст полагањем цвијећа и паљењем свијећа. Ученици су  обишли спомен-обиљежја у Слатини, ПО Бошковићи и ПО Друговићи. У ПО Бошковићи ученицима се обратила Драгојла Поповић, учитељица и завичајни пјесник и сликар пригодним ријечима, али и својим пјесмама.

 

У Другом свјетском рату страдало је много Срба, на разне начине, али највише у бројним логорима који су основани широм Југославије. Највећи од њих је логор Јасеновац. Настао је на простору тзв. Независне државе Хрватске (НДХ). У концентрационом логору Јасеновац, у стравичним мукама уморено је 700 хиљада мушкараца, жена и дјеце. Највише је убијено Срба, 500000,  Рома 40000, Јевреја 33000, дјеце 20000  и око 127000 антифашиста, без обзира на вјеру и нацију. Логор Јасеновац је други по броју ликвидираних логораша у концентрационим логорима Другог свјетског рата, а сигурно први по звјерским методама убијања и остаће вјечни споменик до које границе може досећи злочин човјека према човјеку. Забиљежено је чак 57 звјерских метода убијања невиних људи. Изграђен је по угледу на њемачке концентрационе логоре. Имао је више сабиралишта и стратишта, од којих је највеће Доња Градина. Усташке власти су ово стратиште назвали Сабирни и радни логор, а српски народ га је назвао логор смрти. Јасеновачка страва трајала је од августа 1941. године па све до 22. априла 1945.

            Усташко-фашистичке снаге Анте Павелића су у концентрационом логору Јасеновац и  стратишту у Доњој Градини спроводили геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, ради стварања етнички чисте Независне Државе Хрватске. Комплекс земљишта на коме се налази Спомен-подручје Доња Градина чини најистуренији, сјеверозападни дио козарскодубичке равни. Подручје је омеђено ријекама: Савом, Уном и рукавцемУне, званим Тишина, и захвата у широј зони 808, а у ужој 117 хектара. По шумама и пољима Доње Градине, на босанској страни ријеке Саве, усташе су извршиле најмасовнија убијања Срба. На том великом стратишту до сада је откривено 105 масовних гробница огромних димензија. Гробнице се распростиру на девет гробних поља: Тишина, Тополе, Храстови, Јасен, Баре, Кошуте, Бријестови, Орловаче и Врбе. На простору Доње Градине налази се велики број идентификованих гробних поља и гробница жртава усташког злочина геноцида, али и још неистражених и необиљежених локација. Осим масовних гробница, у Доњој Градини се налази и Топола ужаса. На том дрвету су усташе објесиле на хиљаде мушкараца, жена и дјеце, који су прије чина вјешања били подвргнути страшним мучењима. У Доњој Градини налазе се и остаци усташке фабрике сапуна у којој су усташе од дијелова тијела логораша правили сапун. Народ одређен за клање, дотјеривали су пјешке или би их довозили возом. Преко ријеке Саве су превожени скелом, а скела је била обични дрвени сплав од око 6 метара ширине и 16 метара дужине. Скела је превозила 150 до 200 људи које би одмах на другој страни прихватале усташке патроле и водиле их

“путем јаука“, код такозване  “тополе фра Сатане“. Прве покоље су вршили на том мјесту. Ту је остало 115 гробница које су усташе преорале тракторима да би прикрили своје злочине. Усташе су изабрале Градину за масовне покоље из много разлога, од којих су најважнији били осамљеност, добра природна заштита и неприступачност страним лицима. Надалеко није било насеља, њиве су биле опкољене врбовим шибљем и шумом, а са три стране је Градина била потпуно неприступачна: од стране Јасеновца (сјеверно) дијелила је Сава, од стране Уштица Уна, а од стране Кошутарице опет Сава, која ту прави нагли заокрет од сјевера ка југоистоку. Градина је изгледала као право полуострво. Са стране села Драксенића и Међеђе усташе су се заштитиле од партизана појасом ровова, вучјих јама, читавим низом бункера и караула. Из логора Јасеновац могло се лако прећи у Градину скелом (преко Саве). У овој пустињи могло се несметано убијати хладним оружјем, а да нико и не помисли шта се тамо догађа, па, кад би жртва и јаукнула колико год би могла, нико не би могао ништа чути. У томе је лежала тајна те страшне Градине. Убијало се хладним оружјем да се не би чули пуцњи.

Завршетком Другог свјетског рата са концентрационим логором Јасеновац дешава се оно што се није десило ни са једним другим логором. У свим земљама фашистичке коалиције из тог времена, концентрациони логори су претворени у меморијале, као опомена човјечанству. У Јасеновцу су сви објекти логора срушени, све је сравњено са земљом и обрисани су трагови усташког злочина. Тек 1965. подигнут је споменик-Цвијет, а 1968. године отворен музеј. Од тог времена функционише Спомен-подручје Јасеновац са Доњом Градином као јединственим меморијалом. Са таквим статусом, ова установа је функционисала до јесени 1995. године. Од септембра 1991. (распадом СФРЈ), Спомен-подручје Доња Градина остаје без статуса и њиме се нико није бавио.

Одлуком Народне скупштине Републике Српске, од јула мјесеца 1996. године донесен је закон о Спомен-подручју Доња Градина, којим се регулише статус овог меморијала у Републици Српској. Садашњи назив гласи: Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина.

 

Ученици ПО Бошковићи су ове године, заједно са наставником историје Зораном Гајићем и педагогом Златом Маџар присуствовали програму обиљежавања Државне манифестације поводом Дана сјећања на жртве усташког злочина и геноцида НДХ у Спомен-подручју Доња Градина. Ово је била прилика да се присјетимо ових страшних злочина, да се сачувају од заборава и да нам буде вјечна опомена  о важности мира, толеранције и узајамног уважавања.

ДАН ПОБЈЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

И ове године су ученици наше школе обиљежили 9. мај – Дан побједе над фашизмом. Обишли су Старо партизанско гробље и безименим јунацима запалили свијеће и уредили надгробне споменике.  Положено је и цвијеће заједно са предсједником  Борачке организације господином  Милом Пећанцем, који је ученицима одржао и пригодну бесједу.

Ученици су затим обишли и Спомен-обиљежје бораца отаџбинског рата.  Цвијећем, паљењем свијећа и минутом ћутања одали смо почаст борцима који су дали оно највредније – свој живот за слободу нашег народа.