Правилник о оцјењивању ученика

ПРАВИЛНИК
О ОЦЈЕЊИВАЊУ УЧЕНИКА

Слатина, септембар 2014.

На основу члана 63. Закона о основном образовању и васпитању (Службени гласник РС број 74/08, 71/09, 104/11 и 33/14) и Правилника о оцјењивању ученика у основној школи (Службени гласник РС број 44/2012), Школски одбор ЈУ Основне школе „Холандија“ Слатина на сједници одржаној 18.09.2014. год. доноси:

ПРАВИЛНИК
о оцјењивању ученика

Члан 1.

Овим правилником утврђује се начин и поступак вредновања, праћења, провјеравања и оцјењивања знања, успјеха и образовних исхода учења из наставних предмета и владања ученика и друга питања од значаја за оцјењивање и вредновање ученика у основној школи.

Члан 2.

Вредновање знања ученика у смислу овог правилника, подразумијева систематско прикупљање података у процесу учења и постигнутом нивоу компетенција ученика из:

а) знања,
б) вјештина,
в) способности,
г) самосталности и одговорности према раду,
д) постављених задатака и
ђ) васпитних вриједности.

Члан 3.

(1) Оцјена је, у смислу овог правилника, нумеричко и/или описно изражавање мјере ученичких знања и постигнућа у раду, учењу и савладавању садржаја наставног плана и програма, као и владању.
(2) Описном оцјеном изражава се:
а) оствареност циљева, исхода учења у току савладавања наставног програма,
б) ангажовање ученика у настави,
в) напредовање у односу на претходни период,
г) препорука за даље напредовање ученика и
д) владање ученика.

(3) Описне оцјене су:
а) изузетно успјешан,
б) успјешан и
в) учествује.
(4) Бројчане оцјене су:
а) одличан (5),
б) врло добар (4),
в) добар (3),
г) довољан (2) и
д) недовољан (1).
Оцјена недовољан (1) није пролазна.

Члан 4.

(1) Приликом оцјењивања из наставних предмета који захтијевају посебне способности ученика, као што су:
а) физичко васпитање,
б) музичка и
в) ликовна култура,
треба имати у виду ученикове способности, степен спретности и умјешности.

(2) Уколико ученик нема развијене посебне способности, приликом оцјењивања из наставних предмета из става 1. овог члана узима се у обзир индивидуално напредовање у односу на сопствена претходна знања и постигнућа, могућности и ангажовање ученика у наставном процесу.
(3) Приликом оцјењивања ученика са сметњама у психофизичком развоју, у највећој могућој мјери треба уважавати њихово активно учешће у настави и ваннаставним активностима која су предвиђена наставним планом и програмом за одређену врсту сметњи.
(4) Ученик који је због тјелесног недостатака или болести ослобођен појединих облика физичког васпитања не може због тога бити неоцијењен, нити добити негативну оцјену, већ се оцјењује праћење и остваривање индивидуалних циљева и исхода учења.

Члан 5.

Ученик са изузетним способностима који стиче образовање и васпитање на прилагођени начин примјеном индивидуалног плана и програма у складу са прописима којим се прописује школовање и стипендирање младих талената, оцјењује се на основу праћења и остваривања индивидуалних циљева и исхода учења.

Члан 6.

(1) Ученик којем је усљед сметњи у психофизичком развоју, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању, оцјењује се на основу остварености циљева у току савладавања индивидуалног плана и програма.
(2) Ученик из става 1. овог члана оцјењује се на основу ангажовања и степена остварености циљева индивидуалног плана и програма и поступака, узимајући у обзир његове језичке, моторичке и менталне могућности.

Члан 7.

(1) Ученик се оцјењује из свих наставних предмета и владања.
(2) Оцјењивање ученика је јавно.
(3) У току полугодишта ученик мора бити оцијењен из сваког наставног предмета најмање три пута.
(4) На крају првог и другог полугодишта Наставничко вијеће на приједлог одјељењског старјешине утврђује општи успјех и владање ученика.

Члан 8.

(1) Ученици првог разреда оцјењују се описно из предметних подручја.
(2) Општи успјех ученика првог разреда на крају првог и другог полугодишта констатује се ријечју „завршио“.

Члан 9.

(1)Ученици од другог до деветог разреда оцјењују се бројчано, а општи успјех из свих наставних предмета на крају првог и другог полугодишта изражава се описно и бројчано.
(2) Ученике оцјењују наставници који изводе наставу, а оцјене на крају првог и другог полугодишта ученицима од другог до деветог разреда утврђују одијељењска вијећа на приједлог наставника који изводи наставу.
(3) Оцјена је јавна и саопштава се ученику одмах, уз образложење. Оцјена се уписује на часу у одјељењску књигу.

Члан 10.

(1) Провјера знања и постигнућа ученика обавља се на сваком часу.
(2) Ученик се у складу са планом и програмом наставног предмета оцјењује на основу:
а) усмене провјере знања и постигнућа,
б) писмене провјере знања и постигнућа и
в) практичног рада.
(3) Ученику који има изражене сметње у гласовно-говорној комуникацији може се омогућити провјеравање знања писменим путем.
(4) Ученик који има изражене тешкоће у писаној комуникацији може се омогућити провјера у усменом облику.
(5) Знања и постигнућа ученика из практичног рада, огледа, лабораторијске и друге вјежбе, умјетничког наступа и спортске активности оцјењују се на основу вјештина у коришћењу материјала, алата, инструмената и других помагала у извођењу задатка, као и примјене мјера заштите и безбједности према себи, другима и околини, у складу са програмом наставног предмета.

Члан 11.

(1) Писмена провјера знања и постигнућа у трајању до 15 минута обавља се без најаве.
(2) Распоред писмених провјера знања и постигнућа дужих од 15 минута уписује се у одјељењску књигу и објављује се за свако одјељење на огласној табли Школе.
(3) Распоред из става 2. овог члана може да се планира највише једна провјера у дану, а три у наставној седмици.
(4) Распоред из става 2. овог члана и промјене распореда утврђује директор школе на приједлог одјељенског вијећа.

Члан 12.

(1) Под писменим провјерама знања и постигнућа ученика подразумијевају се сви писмени облици провјере постигнутог нивоа компетенција ученика који се реализују оцјеном ученичког писменог рада.
(2) Наставник је дужан да обавијести ученике о наставним садржајима који ће се писменим путем провјеравати према распореду из члана 11. сатв 2. овог правилника, најкасније пет дана прије провјере.
(3) Исправљене и оцијењене писмене радове ученика наставник обавезно даје ученицима на увид.
(4) Уколико родитељ или старатељ жели, има право да у присуству предметног наставника у школи изврши увид у учеников писмени рад из става 3. овог члана.
(5) Ако након писане провјере више од 60% ученика једног одјељења добије негативну оцјену , оцјене се не уносе у одјељењску књигу, а писмена провјера се поништава и понавља.

Члан 13.

(1) Под усменом провјером знања и постигнућа подразумијевају се сви усмени облици провјера постигнутог нивоа комуникације ученика, чији је крајњи резултат оцјена.
(2) Усмена провјера спроводи се континуирано, током наставне године, по правилу, послије обрађених и увјежбаних наставних садржаја.
(3) У дану када пише писмену провјеру знања, ученик може бити усмено провјерен само из једног наставног предмета, односно из два предмета, ако тај дан нема писмену провјеру.

Члан 14.

(1) Ученик не може бити оцијењен из усмене или писмене провјере на часу на којем из било којег разлога не присуствује.
(2) Ученик не може бити оцијењен негативном оцјеном за наставну јединицу коју наставник обрађује на текућем часу.
(3) Наставник не може ученику умањити оцјену из наставног предмета због односа према ваннаставним активностима или непримјерног понашања у школи.

Члан 15.

(1) Ученик прелази у наредни разред ако на крају школске године има пролазне оцјене из свих наставних предмета.
(2) Ученик се упућује на поправни испит уколико на крају школске године има недовољну оцјену из једног или два предмета.
(3 )Ако ученика има више од двије негативне оцјене на крају школске године, упућује се на понављање разреда.

Члан 16.

(1)Дјеца са умјереном и тежом менталном ретардацијом, аутистична дјеца и дјеца са вишеструким тежим сметњама оцјењују се описно, и то:
а) истиче се,
б) добар и
в) задовољава.
(2) Оцјене наведене у ставу 1. овог члана треба да буду образложене.
(3) Општи успјех ученика из става 1. овог члана на крају првог и другог полугодишта констатује се ријечју „завршио“.

Члан 17.

(1) Школа води досије за сваког ученика ради континуираног праћења рада и развоја ученика.

Члан 18.

(1) Ученик који се истиче у учењу и владању похваљује се и награђује.
(2) Наставничко вијеће утврђује врсту похвала и награда, као и услове за њихово додјељивање.
(3)Ученику који је нарочито успјешан у васпитно-образовном процесу и другим активностима у школи може се додијелити похвала и награда према критеријумима утврђеним правилима школе.
(4) За остварене резултате ученик може добити похвалу:
а) одјељењског старјешине,
б) одјељењског вијећа,
в) Наставничког вијећа.
(5)Похвала се уписује у ђачку књижицу, свједочанство, одјељењску и матичну књигу.

Члан 19.

(1)Ученик може у току школовања да добије диплому за изузетан општи успјех, односно диплому за изузетан успјех у савладавању наставног програма из појединих наставних области и предмета.
(2)Министар Правилником прописује врсту диплома, начин и услове за њихово додјељивање.

Члан 20.

Школа на крају деветогодишњег образовања прогалшава ученика генерације.

Члан 21.

Ученици деветог разреда којима престаје обавеза похађања школе а нису завршили разред, могу да га накнадно заврше полагањем испита из предмета из којег су имали недовољне оцјене, а најкасније у року од двије године.

Члан 22.

(1) Поправни испит у августовском року полажу ученици од IV до VIII разреда који на крају другог полугодишта имају недовољну оцјену из једног или два наставна предмета.
(2) Ученици IX разреда полажу поправни испит у јунском испитном року.

Члан 23.

Ученици који на крају другог полугодишта имају више од двије недовољне оцјене и ученици који не положе поправни испит или не приступе полагању поправног испита, понављају разред.

Члан 24.

(1) Разредни испит полаже ученик који из оправданих разлога није похађао наставу више од трећине годишњег броја часова предвиђених наставним планом и програмом, а оцјењивањем се утврди да није савладао програмом предвиђен садржај, као и ученик који није оцијењен из једног или више предмета.
(2) Ученик који на разредном испиту добије недовољну оцјену из једног или два наставна предмета, полаже поправни испит.
(3) Ученик који не приступи полагању разредног испита упућује се на понављање разреда из којег је треба да полаже разредни испит.

Члан 25.

(1) Ученик може да положи испит из страног језика који није изучавао у Школи. Испит се полаже по прописаном наставном програму за одређени разред.
(2) Школа издаје ученику увјерење о положеном испиту.

Члан 26.

(1) Директор школе именује комисију пред којом се полажу поправни испити, разредни испити и други испити у основном образовању који не спадају у редовно оцјењивање ученика.
(2) Школа писменим путем обавјештава Републички педагошки завод, најмање десет дана прије полагања испита, о терминима одржавања поправног испита.

Члан 27.

Ученик има право и дужност да редовно похађа наставу и извршава школске обавезе.

Члан 28.

(1) Ученик који се истиче знањем и способностима може завршити школу у року краћем од девет, али не краћем од седам година.
(2) Ученик може завршити два разреда у току једне школске године уколико је у најмање двије посљедње године имао одличне оцјене из свих наставних предмета.

Члан 29.

(1) Ученик или његов родитељ има право да директору школе поднесе приговор на оцјену или поступак оцјењивања у редовном оцјењивању, као и на поступак оцјењивања на поправном, односно разредном испиту, у року од четири дана од дана пријема књижице или свједочанства на крају другог полугодишта.
(2) Директор школе дужан је да одлучи о приговору у року од два дана од дана његовог пријема.
(3) У колико оцијени да је приговор оправдан, директор је дужан да формира комисију пред којом ће ученик полагати испит, а која има најмање три члана, од којих су два наставници предмета из којег се полаже испит, а трећи члан комисије је педагог школе.
(4) Изузетно у школи гдје један наставник изводи наставу одређеног предмета може се ангажовати наставник одговарајућег предмета из друге школе.
(5) Наставик на чији приједлог је утврђена спорна оцјена, не може бити члан комисије. Ако је приговор изјављен на оцјену утврђену на полугодишту или разредном испиту, чланови комисије не могу бити иста лица пред којима је ученик полагао поправни испит, односно разредни испит.
(6) Испит из става 3. овог члана обавља се у року од три дана од дана одобравања полагања испита пред комисијом.
(7) Оцјена комисије је коначна.
(8) Директор може донијети рјешење којим одбија приговор из става 1. овог члана на које ученик или његов родитељ може изјавити жалбу школском одбору у року од осам дана од дана пријема рјешења.
(9) Рјешење школског одбора је коначно.

Члан 30.

(1) Закључна оцјена утврђује се на крају првог полугодишта и на крају другог полугодишта из свих наставних предмета.
(2) Закључна оцјена из наставних предмета је:
а) одличан (5), ако је аритметичка средина оцјена од 4,5 до 5,00,
б) врло добар (4), ако је аритметичка средина оцјена од 3,50 до 4,49,
в) добар (3), ако је аритметичка средина оцјена од 2,5 до 3,49,
г) довољан (2), ако је аритметичка средина оцјена од 1,5 до 2,49,
д) недовољан (1), ако је аритметичка средина оцјена од 1,0 до 1,49.
(3) Закључна оцјена на крају првог полугодишта изводи се на основу аритметичке средине свих добијених оцјена у току полугодишта.
(4) Закључна оцјена на крају другог полугодишта изводи се на основу аритметричке средине свих оцјена добијених у другом полугодишту и закључне оцјене на крају првог полугодишта.
(5) Оцјена недовољан (1) није пролазна.
(6) Наставник не може предложити, а одјељењско вијеће утврдити закључну оцјену недовољан (1) ученику којем није омогућено похађање допунске наставе.

Члан 31.

(1) Ако предметни наставник предложи закључну оцјену која је супротна одредбама овог правилника, одјељенско вијеће ће, у складу са овим правилником, надполовичном већином гласова од укупног броја чланова одјељенског вијећа утврдити нову закључну оцјену.
(2) Утврђена закључна оцјена мора се образложити и констатовати у записнику одјељенског вијећа.
(3) Закључна оцјена утврђена на овакав начин је коначна и уписује се у одјељенску књигу, као и друге оцјене.

Члан 32.

Одјељенско вијеће може, у изузетним случајевима, донијети одлуку да повиси позитивну закључну оцјену ученику из једног наставног предмета на сљедећу бројчану оцјену, уколико сматра да та оцјена утиче на побољшање општег успјеха ученика и под условом да је закључивање оцјена у редовној настави из осталих предмета спроведено у складу са овим правилником.

Члан 33.

(1) Општи успјех ученика утврђује се на крају првог полугодишта и на крају другог полугодишта на основу просјека закључених пролазних оцјена из свих наставних предмета.
(2) Општи успјех је:
а) одличан (5),
б) врло добар (4),
в) добар (3),
г) довољан (2) и
д) недовољан (1).
(3) Ученик је постигао општи успјех:
а) одличан (5), ако има средњу оцјену најмање 4,50,
б) врло добар (4), ако има средњу оцјену од 3,50 до 4,49,
в) добар (3), ако има средњу оцјену од 2,50 до 3,49,
г) довољан (2), ако има средњу оцјену од 2,00 до 2,49.
(4) Оцјена из владања не утиче на општи успјех ученика.
(5) Ученик који је на крају првог полугодишта остао неоцијењен из једног или више предмета због одсуствовања са наставе, не утврђује се општи успјех и консатује се да је ученик неоцијењен на крају првог полугодишта.
(6) Ученик из става 5. овог члана у току другог полугодишта, поред обавезне најмање три, односно двије оцјене, мора имати и најмање једну оцјену из наставног садржаја који су обрађивани у првом полугодишту.
(7) Ученику који није испунио услове предвиђене ставом 6. овог члана не може се утврдити закључна оцјена на крају другог полугодишта, већ се ученик упућује на полагање разредног испита.

Члан 34.

(1) Ученик прелази у наредни разред уколико на крају другог полугодишта има закључене пролазне оцјене из свих наставних предмета, положеног поправног или разредног испита.
(2) Ученик се упућује на полагање поправног испита уколико на крају другог полугодишта има закључену оцјену недовољан из једног или два наставна предмета.
(3) Ученик се упућује на понављање разреда уколико на крају другог полугодишта:
а) има закључену оцјену недовољан из више од два наставна предмета,
б) не положи поправни или разредни испит и
в) не приступи полагању поправног или разредног испита.

Члан 35.

(1) Полагање поправног испита организује се након обавезне петодневне припремне наставе у трајању од по десет часова по наставном предмету из којег је ученик упућен на полагање испита.
(2) Ученик деветог разреда поправни испит полаже у јунском року, а ученици од четвртог до осмог разреда у августовском року.
(3) Ученици од првог до трећег разреда не могу бити упућени на поправни испит.
(4) Ученик не може у истом дану полагати писмени и усмени дио испита.
(5) За писмени дио поправног испита комисија треба понудити три теме или три групе питања од којих ученик бира једну тему или групу питања.
(6) На усменом дијелу испита комисија треба да има најмање три групе припремљених питања више него што има ученика који присуствују полагању поправног испита.
(7) Коначна оцјена изводи се на основу просјечне оцјене добијене усменом и писменом дијелу испита.

Члан 36.

(1) Ученик који из оправданих разлога није похађао наставу више од трећине годишњег броја часова предвиђених наставним планом и програмом, а оцјењивањем се утврдило да није савладао програмом предвиђено градиво, или није оцијењен из једног или више предмета, упућује се на полагање разредног испита.
(2) Разредни испит полаже се, по правилу, у јунском или августовском року.
(3) Ученик може да полаже разредни испит из страног језика који није изучавао у школи коју похађа.
(4) Испит се полаже по наставном плану и програму за поједини разред.

Члан 37.

(1) Директор школе именује комисију од најмање три члана пред којом се полаже поправни испит, разредни испит и испит из страног језика.
(2) Комисија треба имати најмање два верификована наставника за наставни предмет који се полаже и стручног сарадника школе.
(3) Директор школе доноси одлуку о терминима полагања поправног испита, разредног испита и испита из страног језика.

Члан 38.

Овај правилник ступа на снагу даном објављивања на огласним таблама Школе.