Историјски развој школе у Слатини

ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ШКОЛЕ
Почетком XX вијека група тадашњих слатинских трговаца и власника хотела почела је размишљати о школовању дјеце овог краја и о могућностима изградње школе. Угледни људи овог краја посјећују надлежне власти у Бањалуци и успијевају обезбиједити кредите за изградњу школе.Отварање школе

У Слатину је дошла стручна комисија из Бањалуке и разговарала са групом угледних земљопосједника, али разговор није уродио плодом због високе цијене земљишта. На то је Лука Курузовић, локални мјештанин, саслушавши разговор понудио десет дунума своје земље на парцели званој “Присоје“,и то бесплатно.
Комисија је потом изашла на лице мјеста и констатовала да понуђено земљиште одговара намјени. Државна каса је, ипак, Луки исплатила 50 круна по дунуму земље.
Исте 1910. године започета је изградња. У изградњи је учествовало и локално становништво радом од три до пет дана или плаћањем на име радног дана.

Изградња је трајала до љета 1912. године, и те године уписани су и први ђаци. То је била четворогодишња Народна основна школа. Првих година школу је похађало 70-100 ученика. Први учитељ је био Васо Ђорђевић, који је радио до 1918. године.
Својим планом образовања Банска управа Врбаске бановине 1930. године покреће акцију изградње 125 школа. У тај програм изградње уврштени су и Кадињани.
Школа у Кадињанима завршена је и почела са радом већ 1932. године. А први учитељ је био Светозар Митровић. У школу се првих година уписивало 70-90 ученика. Уписом првих ђака у ову школу, слатинска школа је растерећена. Школа је радила до почетка Другог свјетског рата, када је потпуно уништена.

У периоду 1943-1945 због отежаних услова и ратних дејстава, рад школе у Слатини је био заустављен. У августу, 1945. године на мјесто учитеља долазе Љубомир Ћулафић и његова жена Ана. Они су уредили и оспособили школу за рад. С обзиром на рат и прекид рада школе, многобројна дјеца су прерасла школски узраст. Ови учитељи су добили врло тежак и одговоран задатак: описменити прераслу дјецу, редовно дораслу дјецу за школу, али и одрасле обухватити курсевима. У првој послијератној години у школу је уписано преко 300 ученика. Радило се у врло тешким условима, није било ни клупа ни другог намјештаја, књига, па чак ни папира.

Први записник о прегледу школе написао је Гојко Трубајић 1. јула 1946. године.

У јесен, 1954. године отворен је први пети разред у који су уписана 24 ученика. Школске 1957/58. године имамо и прву генерацију шестог разреда.

Школске 1960/61. године извршено је спајање школа. Школи Доња Слатина, као матичној школи, припојена је школа у Горњој Слатини која је била четверогодишња. У њој су радили учитељи Војислав Лунић и Анђелка Докић. Након тога је усљедило припајање четворогодишње школе у Јаружанима (завршена 1960), као и четворогодишње школе у Кадињанима.

Школске 1961/62. у матичној школи имамо једно одјељење седмог разреда, а већ сљедеће и одјељење осмог разреда, тако да је школа у Слатини школске 1962/63. прерасла у осмогодишњу школу.

Школа постаје центар културног живота мјеста. Организоване су пригодне приредбе којима су обиљежавани битни државни датуми, али и крај школске године, Нова година, Осми март…

Школске 1965/66. године отворена је и нова зграда матичне школе која је имала три учионице. Њу су похађали ученици 5-8 разреда. Тих година је настао и проблем осипања броја ученика у петом и вишим разредима, јер многи родитељи нису хтјели да шаљу дјецу у више разреде. С обзиром да се већина породица бавила земљорадњом, а одлазак у средње школе је био врло тежак и неизвјестан, родитељи нису видјели разлог даљњег школовања своје дјеце.
Значајни датуми не само за школу, већ и за цијелу регију су 26. и 27. октобар 1969. године, када су се десили земљотреси велике разорне моћи. Страдало је и много школа међу којима је била и слатинска школа. Дјеца су наставила школовање у старим жељезничким вагонима, а неке школске клупе биле су смјештене у задружним магацинима и у адаптираним сеоским кућама. У Слатини је 12. јануара 1970. почела са радом монтажна школа са шест учионица. Такође, школске 1970/71. и у Јаружанима је довршена монтажна школска зграда, са три учионице и два двособна стана.
Недуго послије земљотреса, у Босанску крајину је почела да пристиже хуманитарна помоћ из цијеле Европе.
Између осталих, у Бањалуку и околна мјеста долазили су и бројни извјештачи, а један од њих звао се Paul W. Russel.
Господин Paul Russel био је Холанђанин, новинар угледног ротердамског дневника “Алгемен дагблад“.
Russel је дошао у Бањалуку да пошаље извјештај за свој лист о посљедицама земљотреса. И од тог првог текста, “У посјети настрадалој Босни“, Russel сваког дана води акцију за помоћ пострадалима у Босанској крајини.
Ову своју акцију новинар је уобличио у идеју да се од прилога Холанђана сазида школа у Лакташима.
Пријатељски топли Руселови написи о људима из Босанске крајине успјели су да погоде срца његових читалаца.
Иако је Раселова идеја у почетку изгледала као хумани гест, она је убрзо прерасла у озбиљну хуманитарну акцију.
Расел је зацртао да скупи 50 000 гулдена (18 000 000 тадашњих динара) за школу у Лакташима. То није била мала сума, поготово када се рачуна са чињеницом да је холандска Влада већ била упутила помоћ од 25 000 гулдена, да је појединачна помоћ Холанђана и неких организација премашила суму од 200 000 гулдена, а да су само наши радници из Холандије скупили и послали 50 000 гулдена.
Пол Расел је својом акцијом успио прикупити 50 000 гулдена, а на ту суму једна холандска фондација “Лиере“, донирала је још 100 000 гулдена.
Прикупљени новац господин Russel је донио у Лакташе и предао тадашњем предсједнику Општине Миши Кантару.
Захваљујући на вриједном поклону, предсједник Кантар је рекао делегацији, коју је предводио господин Russel да ће новац бити употријебљен за изградњу основне школе у Слатини.
За Слатину и њену основну школу ће остати урезан 8. децембар 1973. године као датум када је свечано на употребу предата нова, модерно опремљена школска зграда. Школа је отворена уз народно весеље, коме су присуствовали многи значајни гости. Школа је добила назив Основна школа „Холандија“, у част холандској помоћи. Овај назив школа није мијењала до данас.

Школске 1973/74. године изведена је и четвородневна научна екскурзија ученика осмог разреда, што је сљедећих година постала незаобилазна пракса.

Школа је све више повезана са друштвеном средином. У њој се обиљежавају битни датуми. Интензивно раде многобројне секције које постижу значајне резултате на многобројним такмичењима. У марту, тачније 23. марта 1976. године, са радом је почела и школска кухиња.

У школској 1983/84. години је проширено школско подручје. Матичној школи у Слатини је припојена школа у Бошковићима, са подручним одјељењем у Љубатовцима. Те школске године је, захваљујући помоћи Радне организације „Слатекс“, саграђено школско игралиште и освјетљење школског дворишта. Захваљујући ангажману РО „Слатекс“ и Школе, у Слатини су се сљедећих година организовала многа културна дешавања. Формирано је и КУД „Слатекс“, чији су чланови били ученици наше школе.

Школска задруга „Прва бразда“ је основана школске 1985/86. године и имала је продајно-производну функцију.

Школске 1986/87. године отворено је и подручно одјељење у Друговићима са 35 ученика и два комбинована одјељења. Ова школа је иначе најстарија школа општине, која је због миргације становништва доживјела стагнацију. Школа је основана давне 1868. године, а њен оснивач је био Васо Пелагић.

Рад Школе је у вријеме отаџбинског рата био изузетно отежан. Школске 1991/92. на мјесто директора Школе први пут долази једна жена.
Ратне године су обиљежиле рад Школе великом материјалном несташицом, многобројним кадровским промјенама и проблемима, прекидима рада, великим бројем избјегле дјеце, неизвјесношћу, али и борбом да се истраје и да се настави процес наставе, сачува квалитет и да се ученицима пруже потребна знања.

У овој школи је 27.01.1993. први пут свечано обиљежен и прослављен велики српски празник Свети Сава. Овај дан је прерастао у школску славу и традиционално се обиљежава свечаним културно-умјетничким програмом којем присуствују многобројне званице.

Значајан датум за нашу школу је и 30.06.1996. када смо, на свечан начин и у присуству значајних званица, обиљежили завршетак реновирања школе, коју је организовала британска јединица „ЛАИТ ДРАГУНС“ на челу са капетаном Ричардом Пирсом.

Важан датум за нашу подручну школу у Бошковићима је свакако 18.10.1999. када је свечано обиљежен завршетак санације Школе под покровитељством Данске владе. Свечаности су присуствовали многобројни званичници Данске, али и тадашњи министар образовања, науке и културе Ненад Сузић.

Подручна школа у Јаружанима престаје са радом школске 2003/04. године, а двије године касније и подручна школа у Љубатовцима.

Већ првих година XXI вијека наша школа почиње да постиже завидне резултате на многобројним такмичењима.

У новијој историји значајно је споменути 2009. годину када је у подручној школи у Бошковићима изграђена и опремљена нова фискултурна сала, средствима Развојног фонда Владе Републике Српске, као и 2014. годину када се донацијом предсједника Републике Српске врши санација фасаде и мјењање столарије на школском објекту у Слатини.

Наши ученици редовно учествују у хуманитарним акцијама, било Црвеног крста, Министарства просвјете или на нивоу Школе. Сматрамо изузетно битним, у данашње материјалистичко вријеме и вријеме отуђења човјека од човјека, да се развија дух хуманости код ученика.

Такође, наша школа традиционално учествује и у локалној манифестацији „Дани јагода“. Својим програмом даје допринос и увеличава овој изузетно важан и лијеп догађај.

Из свега претходно реченог можемо закључити да је историјат наше школе буран, да је она, заједно са мјестом, расла и развијала се. Сви они који су радили, оставили су свој траг и дали допринос. Ђацима је пружила знања, вјештине, али и љубав и подршку, тако да се наши ученици радо сјећају своје Школе и наставника, али исто тако постижу добре резултате у даљњем школовању, раду и животу.