Правилник о дисциплинској одговорности наставника, стручних сарадника и осталих радника

 

ПРАВИЛНИК

О ДИСЦИПЛИНСКОЈ И МАТЕРИЈАЛНОЈ ОДГОВОРНОСТИ НАСТАВНИКА, СТРУЧНИХ САРАДНИКА И ОСТАЛИХ РАДНИКА

 

На основу члана 24. став 1. тачка 10. Статута школе, члана 137. до 153. Закона о раду („Службени гласник Републике Српске“ број: 1/16 и 66/18), члана 119 до 121. Закона о основном васпитању и образовању („Службени гласник Републике Српске“ број: 44/17, 31/18, 84/19, 35/20 и 63/20) и члана 34. до 52. Посебног колективног уговора за запослене у области образовања и културе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 70/19) Школски одбор Основне школе „Холандија“ Слатина, на сједници одржаној дана  19. 03. 2021.  године донио је

 

ПРАВИЛНИК О ДИСЦИПЛИНСКОЈ И МАТЕРИЈАЛНОЈ ОДГОВОРНОСТИ НАСТАВНИКА, СТРУЧНИХ САРАДНИКА И ОСТАЛИХ РАДНИКА

 

 ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Правилником о  дисциплинској и материјалној одговорности (у даљем тексту Правилник) ближе се уређује:

  • Утврђивање дисциплинске одговорности за повреде радних обавеза,
  • Покретање дисциплинског поступка,
  • Вођење дисциплинског поступка,
  • Материјална одговорност,
  • Изрицање мјера за повреду радних обавеза,
  • Удаљење радника с посла,
  • Застарјелост дисциплинског поступка,
  • Заштита права радника.

Члан 2.

Радник је дужан да се придржава обавеза прописаних Законом, Посебним и колективним уговором, Правилником о раду, Уговором о раду,  овим Правилником и Законом о основном образовању и васпитању.

За повреду раднх обавеза радник је одговоран послодавцу, ако је повредом радних обавеза причињена материјална штета Школи, трећим лицима или је учињено кривично дјело ил прекршај, радник је одговоран материјално, односно кривично и прекршајно.

I ПОВРЕДА ОБАВЕЗА ИЗ УГОВОРА О РАДУ  ОД СТРАНЕ РАДНИКА

Члан 3.

  • Повреду радне обавезе радник чини неизвршавањем или немарним, неблаговременим и несавјесним извршавањем радне обавезе или кршењем етичког кодекса.
  • За повреду радне обавезе радник одговара у поступку за утврђивање одговорности.
  • Одговорност за повреду радне обавезе не искључује кривичну, прекршајну и материјалну одговорност.
  • Дисциплински поступак против радника који је учинио повреду радне обавезе покреће непосредни руководилац или лице које он овласти.
  • За повреду радних обавеза и радне дисциплине раднику се може изрећи једна од сљедећих мјера:
  • писмено упозорење,
  • новчана казна и
  • престанак радног односа.
  • Мјере из става 5. тачка 3) овог члана не може се изрећи за лакше повреде радне обавезе.
  • На одлуку директора о изреченој мјери из става 5. овог члана незадовољни радник може изјавити приговор школском одбору.
  • Одлука школског одбора је коначна, а радник незадовољан одлуком може покренути поступак у складу са законом којим се утврђује радни однос.
  • Поступак утврђивања одговорности за теже повреде радних обавеза и дужности спроводи дисциплинска комисија.

Члан 4.

Повреде радних обавеза могу бити:

  • Теже, које су утврђене Законом о раду и Законом о основном васпитању и образовању
  • Лакше, које су утврђене нормативним актима Школе.

Ia   ТЕЖЕ ПОВРЕДЕ РАДНЕ ОБАВЕЗЕ

Члан 5.

Тежом повредом радне обавезе сматра се такво понашање радника на раду или у вези са радом којим се наноси озбиљна штета интересима Школе, као и понашањем радника из кога се основано може закључити да даљи рад радника код послодавца није могућ.

У складу са ставом 1. овог члана тежом повредом радне обавезе у складу са одредбама Закона о раду због којих послодавац може да једнострано раскине уговор о раду са радником сматрају се:

  • одбијање радника да изврши своје радне обавезе одређене уговором о раду и рјешењем о 40-часовној радној седмици,
  • одбијање радника да оде на комисијски љекарски преглед,
  • крађа, намјерно уништавање, оштећење или незаконито располагање средствима школе, као и наношење штете трећем лицу, коју је школа дужна да надокнади,
  • злоупотреба положаја са материјалном или другом посљедицом за школу,
  • насилно понашање према ученицима, радницима и трећим лицима,
  • долазак на посао у алкохолисаном стању или под утицајем опојних средстава, те кориштење алкохолних пића или опојних средстава током радног времена,
  • неоправдан изостанак са посла у трајању од три дана у календарској години,
  • организовање инструктивне наставе и курсева за ученике школе у којој раде,
  • испитивање и оцјењивање ученика супротно овом закону и подзаконским прописима,
  • организовање ученика у политичке сврхе,
  • изазивање националне или вјерске нетрпељивости,
  • непримјерно понашање према ученицима, омаловажавање и вријеђање ученика, родитеља ученика или радних колега,
  • организовање или учествовање у продаји књига или друге робе ученицима,
  • наплаћивање тестова ученицима,
  • онемогућавање контроле и стручно-педагошког надзора просветним савјетницима и инспексцијским органима,
  • уношење оружја у школу,
  • узнемиравање или злостављање ученика и
  • одавање пословне или службене тајне.

Ако радник учини пропуст у раду или у вези са радом који се не сматра тежом повредом радне обавезе у смислу овог члана, послодавац ће га писмено  упозорити на такво понашање; уколико радник и поред тог упозорења понови исто или други поступак, такво поновљено понашање сматраће се тежом повредом радне обавезе.

Члан 6.

  • Уколико радник школе дође у алкохолисаном стању или постоји сумња да је у школу дошао под утицајем опојних средстава, директор школе дужан је да одмах о томе обавјести надлежну организациону јединицу Министарства унутрашњих послова и упути радника на љекарски преглед.
  • Ако је радник затечен у вршењу радњи за које се основано сумња да представљају кривично дјело, тежу повреду радне обавезе из става из става 3. овог члана или радњи које угрожавају имовину веће вриједности, директор школе га може удаљити са рада и прије отказивања угоовра о раду.
  • Директор школе удаљава са рада радника у случају да учени неку од сљедећих тежих радних обавеза:
  • ако је затечен у вршењу радњи за које се основано сумња да представљају кривично дјело или да угрожавају имовину веће вриједности,
  • ако утврди да је дошао на радно мјесто под утицајем алкохола или опојних средстава,
  • ако се насилнички понаша према ученицима, радницима школе и осталим лицима и
  • ако је против радника покренут кривични поступак за дјела учињена против достојанства личности, морала, службене дужности, полног интегритета, злостављања дјетета, полног и другог насиља над дјететом или малољетним лицем.
  • У случају из става 2. овог члана удаљивање радника са рада може тарјати најдуже до три мјесеца, а у том року директор је дужан да одлуши о одговорности радника.
  • Ако директор не поступи у складу са ставом 3. овог члана, наставника, стручног сарадника или другог радника удаљава министар у року од осам дана од дана достављања обавјештења, при чему се разматра и кажњава поступак директора.
  • За повреду радних обавеза из члана 120. став 1. овог закона директор може изрећи мјеру:
  • новчану казну у висини 20% основне плате радника за мјесец у коме је новчана казна изречена, у трајању од једног до три мјесеца,
  • писмено упозорење са најавом отказа уговора о раду под условом да радник у наредном року од шест мјесеци не учини повреду радне обавезе или непоштовања радне дисциплине и
  • престанак радног односа.
  • За повреду радне обавезе из члана 120. став 2. овог закона раднику се може изрећи мјера:
  • писмено упозорење и
  • новчана казна у висини од 10% основне плате радника за мјесец у којем је новчана казна изречена.

 Iб  ЛАКШЕ ПОВРЕДЕ РАДНЕ ОБАВЕЗЕ

Члан 7.

Лакшом повредом радне обавезе сматра се:

  1. Кашњење на посао и одлазак с посла прије истека радног времена,
  2. Некоректан однос према странкома и колегама,
  3. Изазивање свађа на послу,
  4. Немаран однос према провјереним вриједностма, као и свако понашање на раду које штети угледу и материјалном интересу Школе или трећих лица.

II ДИСЦИПЛИНСКИ ПОСТУПАК

Члан 8.

Овим правилником утврђује се покретање, вођење и застарјелост дисциплинског поступка за утврђивање дисциплинске одговорности због повреде радних обавеза и друга питања од значаја за заштиту радне дисциплине и питања материјалне одговорности радника.

Члан 9.

  1. Иницијативу за покретање дисциплинског поступка може дати сваки радник и непосредни руковидилац који има сазнање о учињеној повреди радне обавезе.
  2. Иницијатива за покретање дисциплинског поступка подноси се у писаној форми и мора бити образложена и поткријепљена доказима.

Члан 10.

Дисциплински поступак покреће се захтјевом, који треба да садржи: име и презиме радника који је учинио повреду радне обавезе, радно мјесто, занимање и друге потребне податке, чињенични опис повреде радне обавезе, вријеме, мјесто и начин извршења, врсту и правну квалификацију повреде радне обавезе, посљедицу учињене повреде, податке о причињеној штети, доказе за наводе из захтјева и друго.

Члан 11.

  1. Дисциплински поступак против радника који је учинио повреду радне обавезе покреће непосредни руководилац или лице које он овласти.
  2. Поступак утврђивања одговорности за теже повреде радних обавеза и дужности спроводи дисциплинска комисија.
  3. Дисциплинску комисију чине три члана, од којих један мора бити из реда синдиката којем радник припада.
  4. Чланове дисциплинске комисије именује Школски одбор из реда запослених, осим представника синдиката, којег именује надлажни орган синдиката.
  5. Изузетно, када радник није члан синдиката све чланове дисциплинске комисије именује Школски одбор из реда запослених.
  6. Изузетно, у случају када синдикална организација одбије да именује свог представника у дисциплинску комисију, све чланове дисциплинске комисије именује Школски одбор из реда запослених.
  7. Дисциплинску комисију именује Школски одбор у року од 60 дана од дана учињене повреде.

Члан 12.

Лице овлаштено за покретање дисциплинског поступка дужно је поднијети захтјев у року од три мјесеца од дана сазнања, а најкасније у року од шест мјесеци од учињене повреде радне обавезе.

III ВОЂЕЊЕ ПОСТУПКА

Члан 13.

  1. Лице овлаштено за покретање дисциплинског поступка дужно је поднијети захтјев у року од три мјесеца од дана сазнања, а најкасније у року од шест мјесеци од учињене повреде радне обавезе.
  2. Прије покретања дисциплинског поступка против радника директор је обавезан да саслуша радника уз присуство предсједника синдикалне организације или члана синдиката којег он овласти.
  3. Рјешење о покретању дисциплинског поступка, заједно са комплетном документацијом и свим прилозима, обавезно се доставља раднику, дисциплинској комисији и синдикалној организацији.
  4. Дисциплинска комисија ради у пуном саставу, а одлуке доноси већином гласова.
  5. Раднику против којег је покренут дисциплински поступак органи који воде поступак обавезни су омогућити приступ потребној документацији и присуство сједницама на којим се расправља о дисциплинској одговорности.
  6. Против захтјева за покретање дисциплинског поступка радник може уложити приговор Школском одбору у року од осам дана од дана његовог пријема.

Члан 14.

  1. По пријему захтјева, предсједник дисциплинске комисије позива подносиоца захтјева, радника против кога се води дисциплински поступак, предсједника синдикалне организације, свједоке и друга лица за утврђивање дисциплинске одговорности.
  2. Позив мора бити уручен осам дана прије одржавања расправе.
  3. Расправом руководи предсједник дисциплинске комисије, који даје и одузима ријеч, поставља питања, тражи објашњење, а након тога даје ријеч члановима дисциплинске комисије.
  4. Расправа ће се одложити ако не постоји доказ да је позив уручен, односно ако је радник оправдано спријечен да дође на расправу, а тада се одређује нови термин одржавања расправе.
  5. О току расправе води се записник.

 Члан 15.

  1. Дисциплинска комисија, након спроведеног поступка и утврђеног чињеничног стања, предлаже директору да обустави поступак ако је наступила застара за покретање и вођење поступка.
  2. У случају да је дисциплинска комисија након спроведеног поступка утврдила да радник није одговоран, предлаже директору да радника ослободи одговорности.
  3. Ако дисциплинска комисија након спроведеног поступка утврди да је радник одговоран за учињене повреде радне обавезе, предлаже директору да изрекне једну од сљедећих дисциплинских мјера:
  • писмено упозорење,
  • новчану казну у висини 20% основне плате радниказа мјесец у којем је новчана казна изречена, у трајању до три мјесеца, која се извршава обуставом од плате, на основу одлуке послодавца о изреченој мјери, и
  • престанак радног односа.
  1. Дисциплинска комисија може предложити директору да радник за тежу повреду радне обавезе или непоштовања радне дисциплине, у смислу става 3. тачка 2. и 3. овог члана, ако сматра да постоји олакшавајуће околности или да повреде радне обавезе, односно непоштовање радне дисциплине није такве природе да раднику треба да престане радни однос, умјесто отказа уговора о раду, изрекне једну од сљедећих мјера:
  • новчану казну у висини од 20% основне плате радника за мјесец у коме је новчана казна изречена у трајању до три мјесеца, која се извршава обуставом од плате, на основу одлуке о изреченој мјери, и
  • писмено упозорење са најавом отказа о раду, у којем је наведено да ће послодавац раднику отказати уговор о раду без поновног упозорења ако у нередном периоду од шест мјесеци учини повреду радне обавезе или непоштовања радне дисциплине.
  1. Ако радник учини пропуст у раду или у вези са радом који се не сматра тежом повредом радних обавеза, у смислу члана 5. овог правилника, на приједлог дисциплинске комисије директор ће га писмено упозорити на тако понашање или изрећи мјеру из става 3. тачка 1. или 2. овог члана, па ако радник, и поред тог упозорења, понови исти или други пропуст, у року од једне године, такво поновљено понашање сматраће се тежом повредом радних обавеза због које послодавац може отказати уговор о раду.

Члан 16.

  1. На првостепену одлуку радник против кога се води дисциплински поступак и подносилац захтјева могу поднијети жалбу другостепеном органу, односно органу управљања у року од 15 дана од пријема одлуке.
  2. Жалба одлаже извршење одлуке, а одлука другостепеног органа је коначна.

Члан 17.

  1. Покретање поступка за утврђивање одговорности радника застарује у року од три мјесеца од дана када је повреда учињена, односно од дана сазнања за повреду, а најдаље у року од шест мјесеци од дана када је повреда учињена.
  2. Вођење поступка застарјева протеком шест мјесеци од дана покретања поступка за утврђивање одговорности радника.
  3. Извршењу изречене мјере за повреду радне обавезе не може се приступити ако је протекло више од два мјесеца од дана коначне одлуке којом је мјера изречена.

Члан 18.

  1. Лакшу повреду радне обавезе утврђује и одговарајућу дисциплинску мјеру изриче директор или лице које он овласти.
  2. При изрицању дисциплинске мјере радник против ког се мјера изриче мора бити саслушан у присуству предсједника синдиката којем радник припада.

IV МАТЕРИЈАЛНА ОДГОВОРНОСТ

Члан 19.

  1. Ако радник намјерно или из крајње непажње проузрокује материјалну штету, дужан је да је надокнади.
  2. Ако се висина штете не може утврдити у тачном износу, њена се висина одређује у паушалном износу од стране комисије коју именује директор или лице које он овласти.
  3. Ако штету проузрокује више радника, сваки од њих одговара за дио штете који је проузроковао, а ако се не може утврдити дио штете који је проузроковао сваки поједини радник, сматра се да су сви подједнако одговорни и штету надокнађују у једнаким дијеловима.
  4. Ако је више радника проузроковало штету кривичним дјелом, за штету одгпварају солидарно.
  5. Ако се не може утврдити тачан износ накнаде штете или ако би утврђивање њене висине проузроковало несразмјерне трошкове, висина накнаде штете утврђује се у паушалном износу.
  6. Ако је проузрокована штета знатно већа од утврђеног паушалног износа накнаде штете, послодавац може захтјевати накнаду у висини пуног износа проузроковане штете.
  7. У раду комисије учествује и предсједник синдиката којем радник припада.
  8. Радник који на раду и у вези са радом причини материјалну штету послодавцу може се ослободити плаћања накнаде послодавцу ако би тиме била угрожена егзистенција радника и његове породице и у другим случајевима утврђеним појединачним колективним уговором или правилником о раду.

Члан 20.

  1. За штету коју радник на раду или у вези са радом причини трећем лицу радник и послодавац одговарају солидарно.
  2. Послодавац који је, у складу са ставом 1. Овог члана, надокнадио штету трећем лицу има право да захтјева да му радник надокнади исплаћену штету.

Члан 21.

  1. Радник има право на накнаду штете од послодавца коју претрпи на раду или у вези са радом, осим ако је штета настала његовом кривицом или крајњом непажњом.
  2. Ако се између послодавца и раднике на постигне сагласност о висини и начину накнаде штете, оштећена страна своје право на накнаду штете остварује путем надлежног суда, у складу са законом.

V МЈЕРЕ ЗА ПОВРЕДУ РАДНИХ ОБАВЕЗА

Члан 22.

Дисциплинска комисија по проведеном поступку и тачно утврђеном чињеничном стању предлаже мјере:

  • обуставља поступак ако је наступила застара за покретање и вођење поступка;
  • ослобађа раднике одговорности ил предлаже мјере:

–     престанак радног односа, ако је радник учинио тежу повреду радне обавезе,

–     новчану казну у висини 20% од нето плате радника у трајању од три мјесеца.

Директор (послодавац) доноси коначну одлуку и изрче дисципланску мјеру

Послодавац може мјеру престанка радног односа због теже повреде радне обавезе замјенити новчаном казном од 20% од плате радника у трајању од три мјесеца, под условом да нису настале знатно теже посљедице за Школу, да је степен одговорности радника несвјесни нехат и ако су утврђене олакшавајуће околности за радника, о чему доноси посебну одлуку на захтјев радника и Дисциплинске комисије.

Уколико је директор дао отказ раднику, а судском пресудом радник буде ослобођен одговорности, Школски одбор ће покренути поступак за утврђивање одговорности директора.

Члан 23.

За учињену лакшу повреду радне обавезе може се изрећи мјера опомене и новчане казне у висини у 10% мјесечне плате радника остварене у мјесецу у којем је учињена повреда.

Лакшу повреду радне обавезе утврђије и мјеру изриче директор или лице које он овласти. При изрицању мјере радник против кога се мјера изриче мора бити саслушан.

Члан 24.

Одлука о  дисциплинској одговорности обавезно се доставља раднику, подносиоцу захтјева и синдикалној организацији.

Члан 25.

Одлука садржи: увод, диспозтив, образложење и поуку о правном лијеку.

Члан 26.

На првостепену одлуку радник против кога се води дисциплински поступак и подносиоц захтјева могу поднијети жалбу Школском одбору као другостепеном органу у року од петнаест дана од пријема Одлуке.

Жалба одлаже извршење Одлуке, а Одлука Школског одбора је коначна против Одлуке Школског одбора може се покренути спор код надлежног суда.

Члан 27.

Одлука о изреченој дисциплинској мјери постаје коначна:

  • Кад истекне рок жалбе, а жалба није поднесена;
  • Даном достављања одлуке донесене по жалби.

VI УДАЉЕЊЕ РАДНИКА СА РАДА

Члан 28.

  1. Ако је радник затечен у вршењу радњи за које се основано сумња да представљају кривично дјело, тежу повреду радне обавезе или радњи које угрожавају имовину веће вриједности, послодавац га може удаљити с рада и прије отказивања уговора о раду.
  2. Удаљавање радника са рада може трајати најдуже до три мјесеца, у ком року је послодавац дужан да одлучи о одговорности радника.
  3. Ако је против радника покренут кривични поступак, удаљење радника траје до окончања кривичног поступка, ако послодавац другачије не одлучи.
  4. Раднику коме је одређен притвор удаљава се са рада од првог дана притвора, док притвор траје.

Члан 29.

По истеку удаљења из члана 28. став 2. овог правилника послодавац је дужан да радника врати на рад или да му откаже уговор о раду ако за то постоји оправдан разлог из члана 179. Закона о раду.

Члан 30.

  1. За вријеме привременог удаљења радника са рада, у смислу члана 28. овог правилника, раднику припада накнада плате у висини 50% основне плате, коју би остварио да је на раду.
  2. Накнаду плате за вријеме привременог удаљења са рада, у смислу члана 28. овог правилника,исплаћује послодавац, уз право на регресни захтјев од органа који је покренуо кривични поступак, односно одредио притвор.

 VII  ЗАСТАРЈЕЛОСТ ДИСЦИПЛИНСКОГ ПОСТУПКА

Члан 31.

Покретање поступка за утврђивање одговорности  радника застарјева у року од три мјесеца од дана када је повреда учињена, односно од дана сазнања за повреду, а најдаље у року од шест мјесеци од дана када је повреда учињена.

Дан сазнања је дан када је лице овлаштено за покретање поступка за утврђивање одговорности радника.

Извршењу изречене мјере за повреду радне обавезе не може се прступити ако је протекло више од шест мјесеци од дана коначне Одлуке којом је мјера изречена.

Члан 32.

О изреченим дисциплинским мјерама  води  се евиденција.

VIII  ЗАШТИТА ПРАВА РАДНИКА

Члан 33.

  1. Ако радник сматра да му је од стране послодавца повријеђено право из радног односа, може поднијети захтјев послодавцу да му обезбједи остваривање тог права у року од 30 дана од дана сазнања за повреду права, а најдаље у року од три мјесеца од дана учињене повреде.
  2. У случају захтјева радника, директор или орган управљања су обавезни дати писмени одговор у року од 30 дана од дана подношења, а ако у том року не одлучи, сматраће се да је захтјев прихваћен.
  3. У случају повреде права радника прије тражења заштите код надлежног суда, радник и послодавац радни спор могу ријешити споразумом или арбитражом уз учешће Агенције за мирно рјешавање радних спорова.
  4. Право за подношење приједлога за мирно рјешавање радног спора пред Агенцијом за мирно рјешавање радних спорова или тужбе пред надлежним судом није условљено претходно обраћање радника послодавцу за зажтиту права.
  5. Приједлог за мирно рјешавање радног спора пред Агенцијом за мирно рјешавање радних спорова радник може да поднесе у року од 30 дана од дана сазнања за повреду права, а најкасније у року од три мјесеца од дана учињене повреде.
  6. Тужбу пред надлежним судом за заштиту права радник може да поднесе најкасније у року од шест мјесеци од дана сазнања за повреду права или од дана учињене повреде.
  7. Ако се истовремено најмање десет радника или најмање 10% од укупног броја запослених радника обратило послодавцу за заштиту.

IX ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕЕДБЕ

 Члан 47.

Сва питања из области дисциплинске одговорности радника која нису регулисана овим Правилником, рхешаваће се према одредбама Закона о раду и Посебног колективног уговора.

Члан 48.

За тумачење одредби овог Правилника надлежан је Школски одбор.

Члан 49.

Измјене и допуне овог Правилника врше се на начин и поступку предвиђеном за његово доношење.

 Члан 50.

Овај Правилник ступа на снагу даном доношења.

Члан 51.

Ступањем на снагу овог Правилника престаје да важи Правилник из 2014. године.

    

Слатина, март  2021.године

                                                                                                Предсједник Школског одбора: