ВЕЛИКИ ЉУДИ НИКАД НЕ УМИРУ

Ове, 2016. године обиљежава се вијек од смрти великог српског пјесника, приповједача и народног трибуна Петра Кочића.

Својим великим дјелом задужио је не само родно Змијање и Крајину већ и сав српски народ. Живот, а тиме и књижевни и духовни рад посветио је борби за ослобођење од туђинске власти: „У ропству се родих, у ропству живјех, у ропству, вајме, и умријех“.

Није дочекао ослобођење, али зато су његове идеје о родољубљу и јединству надживјеле све временске оквире. Инспирисани незаборавним ликовима, аутентичним дијалозима и животописним пејзажима, ученици наше централне и подручне школе су уредили паное који обједињују Кочићеве приповијетке и сатире, оживљавају ликове пуне планинског пркоса и духовне снаге да истрају тражећи правду и начин како да опстану. Радови су украшени илустрацијама народне ношње и мотивима из крајишког фолклора. Ученици имају прилику да виде и оргиналан рукопис Петра Кочића, којим је написана приповијетка „Мргуда“.

Велики људи никада не умиру, јер њихово дјело живи. Дух Петра Кочића и данас је међу нама, учи нас како да волимо своје ближње, а посебно своју отаџбину и да цијенимо и чувамо тешко стечену слободу.